Cestitam na uspjesnoj nominaciji za admina. Promjenio sam tvoj status u SysOp. --Elmir[demicx] 07:13, 5 jul 2006 (UTC)

ZahvalaUredi

Kahrimane, Hvala na adresi, to mi je trebalo, jer sam davno otiš'o iz Bosne, a nisam baš u toku svega onoga što se u standardizaciji bosanskog jezika događa. U pogledu nekih stvari kao Allah-Bog; Adam-Adem i sl. ja znam da su to dublete, ali me nisu samo jezikoslovni razlozi rukovodili u izboru. Ljudi, raznih vjerozakona neupućeno ili zlonamjerno, govore "Nek' se mole svom Allahu", kao da je to neki drugi Bog, a ne Bog Jedini. A Arapi kršćani Boga također imenuju, zazivaju, Allahom, a bosanskom jeziku trebaju i neki "obrambeni štitovi,tj. specifičnosi koje ga takvim čine", ako može Gott, može i Allah. Zatim, ja se nadam da će poneki Kršćanin ili Židov pročitati ovaj prijevod i shvatiti bolje neke stvari, shvatiti da je Bog "neke stvari u Kur'anu" u odnosu na "knjige koje su već kod nas", jer je Kur'an spušten s neba svim ljudima,"nešto ukinuo, nešto izmijenio, a nešto dodao", ali je i te prethodne knjige ostavio na djelu. Ja želim da kršćani shvate da ne slušajući ili odbacujući Kur'an časni, čine istu nepravdu Islamu koju su pretrpjeli od Hebreja. Za mene ekumena nije samo mir među posvađenim kršćanskim crkvama već zajednički put k Bogu Jedinom i Zajedničkom i Židova i Kršćana i Muslimana. Drukčije rečeno uzimanjem termina koji su uobičajeni u Kur'anu, a imaju dublete u svakodnevnom jeziku htio sam pokazati da jezične razlike ne mijenjaju suštinu vjere, a onaj ko poznaje sve tri knjige bolje će shvatiti poruku - da su sve tri od istog Boga. Osobno, ako sam čitanjem Kur'ana nešto izgubio, onda se to zove NEZNANJE, jer mi je s Kur'anom ZNANJE uvećano, a i ljubav...No, ja nisam teolog i ne želim raspravljati već prenijeti ono što je nepoznato, ovog puta iz francuskog jezika. P.S. Molim da budete strpljvi s grješkama. Upotrebljavam i spelingčeker a on kao i svaka mašina radi i što ne treba, pa moram sve nanovo pregledavati, a ponešto i proleti. No, ovo je dug put i naporan posao i odgovoran iznad svega. Tečajem vremena jednim zajedničkim radom sve se može dovesti u red, a ovim prijevodima jezični fundus bosanskog jezika će svakako biti bogatiji. Moj prijevod Kur'ana časnog na hrvatski neki su dočekali s podsmijehom i odbijanjem, ali ima sve više ljudi koji mi se javljaju u smislu, pa nisam znao...sad znam...pa nema tu ništa loše... Zrnca su to, ali i najduži put počinje prvim korakom...Još jednom, lijepi pozdravi, i nakon ovog posla bosanski Wikizvor će skočiti na ljestvici među one koji imaju oko 4-5 000 članaka. --Tomislav Dretar 07:05, 30 oktobar 2006 (UTC)

Kategorije i ostaloUredi

Pozdrav Kahrimanu iz Belgije.To će biti u redu. Ja ću se još dosta pozabaviti cijelim tekstom.Odnosno sve lektorirati kad tekst bude postavljen. Nemam nedoumica u pogledu pravopisa već leksike. Naime, još nije izrađen standardni rječnik bosanskog književnog jezika, a mnoge riječi figuriraju u Isakovićevom Rječniku karakteristične leksike bosanskog jezika kao bosanske (nazivi mjeseci, tisuća, također, spisatelj....), pa ne znam može li se na bazi Alijinog, mi smo bili osobni prijatelji pa ga mogu tako imenovati, Rječnika ostavljati ih a da se ne shvati kao pohrvaćivanje bosanskog? Lijepi pozdravi, --Tomislav Dretar 17:22, 5 novembar 2006 (UTC)

ProvjeraUredi

Kahrimane, molim Vas, pogledajte prvi članak u Izlasku. Da li valja pisati naslov onako i kategorizirati onako? Odnosno, molim Vas, načinite kako treba pa ću ja kopirati.--Tomislav Dretar 19:19, 5 novembar 2006 (UTC)

UkapiraoUredi

Sad mi je jasno. Hvala.--Tomislav Dretar 19:47, 5 novembar 2006 (UTC)

NasloviUredi

Sabbah hajrullah Kahrimane, Naravno da ću pisati naslove kako ste predložili, samo ne znam da li se radi o tome da li da ih stavim u Kurzivan tekst ili da se upisuju na traženi način već u glavnom tekstu koji je jedinstvena proročka knjiga, a oni manji članci su tematske jedinice pa ih stavljam i posebno radi kasnije uporabe u različite svrhe i lakši rad s njima (tematiziranje, citiranje, lakše pronalaženje, stavljanje natuknica za razne potrebe itd., a i fundus članaka bs Wikizvora dobija na broju što nije nevažno zbog prezentacije i rangiranja jezika). Za sada ja tako pišem u naslovima manjih članaka, a nije mi problem staviti ih i u glavni članak. Ionako je u pitanju sistem copy-coller, pa zalijepiti jednu ili deset riječi isti je napor, a radi se o tome da sve skupa bolje funkcionira.Selam sa sjevera!--Tomislav Dretar 07:51, 6 novembar 2006 (UTC)

OK vidio samUredi

U redu je vidio sam što treba raditi.--Tomislav Dretar 07:58, 6 novembar 2006 (UTC)

Tevrat je u bosanskom jeziku napokon, nakon više stoljećaUredi

Dragi moj Kahrimane, Stoljeća su minula, bilo je svega i svačega. Pričalo se o Tevratu i o Indžilu, nit' ga tko vidje, nit' ga tko pročita.. Allah Svevišnji je u njemu neke stvari izmijenio, neke, ukinuo, neke dodao u Kur'anu. Ali njega samog, Tevrtata, nije ukinuo, već njegove sdjedbenike, iskrene, za put u raj pripravio. Nakon stoljeća, ja ga mojoj svojti , Bošnjacima, braći po krvi, prevedoh i prredadoh. A Allah je je svemoguć i i sveznajući. Allahu Ekgber!On zna zašto baš ja to učinih. Možda mi dade za zahvalu što mi podari moju Emiru, najljepšu i dušom i srcom i likom ponajbolju Bošnjakinju na svijetu, moju predivnu, nakon pedeset godina braka, Emiru, koja mi omogući da prevedem i Tevrat, i Indžil i Kur'an sa svoje nejake grbače. Zapameti ove riječi, neima u svijetu takve osobe, Allah dragi nek' joj milostiviji no meni bude. Još je raditi i na Tevratu i na Indžilu, da mi Allah milostiv bude i snage i uma i ljubavi da, molim mu se. A Ti, i Elmir, i svi drugi, učinite da i ova Allahova Knjniga dostupna na dostojan način bude.--Tomislav Dretar 11:09, 17 novembar 2006 (UTC)

Upotreba pisanja Božjeg imena AllahUredi

Kahrimane , Javljam Ti se da bih Ti dao argument u ruke da ime Božje koje je uobičajeno u bosanskom Kur'anu ima presedan već u arapskom u Bibliji. Nemoj ovo shvatiti kao otvaranje neke rasprave. Ne, ja sam zahvalan što ste mi pružili gostoprimstvo, što ste strpljivi, što mi pomažete, i tako redom.... Selam Ti je s hladnog sjevera!--Tomislav Dretar 21:34, 21 novembar 2006 (UTC)


Genesis

 French Jerusalem Bible Croatian Arabic: Smith & Van Dyke   
 Genesis 1 [Commentary] 

1. Au commencement, Dieu créa le ciel et la terre. U početku stvori Bog nebo i zemlju. في البدء خلق الله السموات والارض. .1 2. Or la terre était vide et vague, les ténèbres couvraient l'abîme, un vent de Dieu tournoyait sur les eaux. Zemlja bijaše pusta i prazna; tama se prostirala nad bezdanom i Duh Božji lebdio je nad vodama. وكانت الارض خربة وخالية وعلى وجه الغمر ظلمة وروح الله يرف على وجه المياه. .2 3. Dieu dit : Que la lumière soit et la lumière fut. I reče Bog: "Neka bude svjetlost!" I bi svjetlost. وقال الله ليكن نور فكان نور. .3 4. Dieu vit que la lumière était bonne, et Dieu sépara la lumière et les ténèbres. I vidje Bog da je svjetlost dobra; i rastavi Bog svjetlost od tame. وراى الله النور انه حسن. وفصل الله بين النور والظلمة. .4 5. Dieu appela la lumière jour et les ténèbres nuit . Il y eut un soir et il y eut un matin : premier jour. Svjetlost prozva Bog dan, a tamu prozva noć. Tako bude večer, pa jutro - dan prvi. ودعا الله النور نهارا والظلمة دعاها ليلا. وكان مساء وكان صباح يوما واحدا .5 6. Dieu dit : Qu'il y ait un firmament au milieu des eaux et qu'il sépare les eaux d'avec les eaux et il en fut ainsi. I reče Bog: "Neka bude svod posred voda da dijeli vode od voda!" I bi tako. وقال الله ليكن جلد في وسط المياه. وليكن فاصلا بين مياه ومياه


--Tomislav Dretar 21:34, 21 novembar 2006 (UTC)

Naravno Kahrimane,Uredi

Nisu uvijek drugi krivi, niti samo oni. ali ovog puta samo sam ja i jedino ja kriv. Ponio sam se k′o magare i ispričavam se Emxu, on je samo pošteno radio svoj posao, volonterski naravno, a ja k′o paranoik vidjeh samo neprijatelje oko sebe. Stvarno bez razloga, Ja se njemu ispričavam i molim da prihvati moju ispriku. Nitko nije na Wikiju meni zla ni pomislio, akamoli učinio niti nanio. Molim vas sve skupa da prihvatite moju iskrenu ispriku, izgleda da sam .....Iskreno vaš--Tomislav Dretar 20:42, 14 decembar 2006 (UTC)

Hvala KahrimaneUredi

Ne samo da sam primijetio već sam nastojao da se to dogodi u danu kad se sjećamo rođendana Isa a.s. koji je i sam rekao da je mnogo važniji dan čovjekovog odlaska s ovog svijeta nego dolaska na ovaj svijet. Muhammad a.s. je bio njegov veliki štovatelj i ja to ne zaboravljam kao ni to da je ovaj drugi najavljen po po onome prethodnome kao spasitelj koji ili Učitelj, kako se također može prevesti s grčkog, a Muhamed a.s., je primio Kur'an da ga preda kao Opomenu, dakle, da pouči. Ja sam grješan čovjek i ne držim sebe previsoko, ali osjećam poziv da pridodam sa svojim malim snaga da nakon Zakona (Tevrat), ispunjenja Zakona (Indžil) i podsjećanja na ono dvoje prvo putem Recitiranja (Kur'an) dolazi vrijeme da se te tri Svete Knjige Boga Jedinoga napokon počnu cijelom čovječanstvu predstavljati kao bratske i dijalektički izrasle jedne iz drugih. Mislim da je onaj bezdušni tzv. svećenik srušio bogomolju u Stocu radi monograma koji je na to podsjećao stoljećima i da je njegov bog Sotona a ne Allah. No, nisam je teolog, ni znalac, ja govorim iz srca, ali moj najveći filozofski učitelj je ibn-Rushd koji je svijetu spasio Aristotela i koji mi je pomogao da shvatim neke stvari pomoću Marxa kao što ih je on shvatio pomoću Aristotela, što je u ono doba bilo mnogo opasnije nego ovo drugo danas. No, Kahrimane, usprkos mnogim zabludama koje sam nosio i grijesima koje sam počinio mislim da sam blizu Skednderom stihu "Na pravi sam ti put majko izišao" i želim štošta ispraviti, ali sam naučio da se nekad ne može ići jedno po jedno već, kao nekad komunisti, "biti realan i krenuti na nemoguće". Odnosno. Riječ je o bosanskom jeziku. Shvatio sam da govornici bosanskog jezika imaju među značajnim slavistima, poput dr Katičića, čiji je otac Bišćanin i ostao ponosan na svoj grad do smrti, dakle oni imaju i mnogo prijatelja koji nisu samo prijatelji po srcu već i svojim znanjem potkrjepljuju istinu i ovaj projekt se ne završava na razini religije i Wikipedije. Ovaj prijevod (ekumenski) Biblije i onaj Kur'ana koji je izišao iz iste, benediktinske škole, mogu postati neprobojni oklop bosanskom i crnogorskom jeziku, koji se želi također, s punim pravom, osoviti na svoje noge. Možda će naši potomci kroz tri stoljeća govoriti jedan bosanski jezik s tri ili više dijalekata, ja to ne znam, ali osjećam da mi danas moramo učiniti svoj dio posla. Zato držim veoma važnim da završimo ovaj i druge projekte koje imam na umu. Ja sam svjestan da ovo nije sjajan prijevod, ali doći će mlađi, obrazovaniji, s manje predrasuda i oni će popraviti stvar. Vjeruj mi, kad stavimo u jednu knjigu formata A-2 u pet stupaca, francuski izvornik i bosanski, crnogorski, hrvatski i srpski prijevod Tevrata, Indžila i Kur'ana u tri toma, neće to biti nagovor na promjenu vjeroispovijesti već potpora vlastitoj posebnosti. Bit će tu materijala i za kontrastivna i za komparativna, za sintetitčka i za analitička itd. istraživanja. Priča je duga. Potrebna je čitava studija i čitav niz studija. I mnoge stvari nas nadiilaze jer su više slutnja nego znanje, ali vidiš, Freud, koji je moj veliki učitelj, je, i pored svih istraživanja, kao neurolog utemeljio znanost koju nije mogao potkrijepiti danas, znanost govori da je je njegova slutnja nadišla empirijsku znanost. Koliko sam shvatio ti si anglofon, ali ipak pogledaj pod Cirulnyk, frankofoni psihijatar, koji je eksperimantalno potvrdio Freuda, a ja sam gledao na Arte 5 još neke američke znanstvenike koji su dokazali njegove slutnje. Dakle,...To traje još od Aristotela i ibn-Ružda. Zar ga je ibn-Ružd slučajno spasio od zaborava i zar je slučajno baš u njegove ruke došao posljednji Aristotelov rukopis. No, o tom po tom. Hvala na zahvali, meni je to čast, jer ono najbolje u meni ja dugujem mojim bosanskim korijenima. A nadam se da ćemo uskoro biti na dvije i tri tisuće članaka. Samo vas sve skupa molim imajte strpljenja sa mnom. I da ne budem nedorečen, ja dobro vidim, da mi pomažete sa svih strana. Nemojte uzeti moje tekstove kao normu. Bilo bi dobro angažirati istinske jezikoslovce i znalce bosanskog jezika, a kasnije će doći i oni koji bolje poznaju francuski od mene, jer to može biti i dobar udžebnik francuskog jezika i još koječega. Primjera radi poveznice na razne pojmove u ovom prijevodu mogu odvesti k jednoj enciklopediji jedne enciklopedijske znanosti koja može dokazati svari koje ljudi i neslute, a koje su plod ateističkih znanosti koje su s vodom iz legena izbacile i dijete. Još jednom, velika zahvala i obećanje, ako Bog da , da ćemo napraviti još veće stvari. Pozdrav cijeloj ekipi, --Tomislav Dretar 16:07, 26 decembar 2006 (UTC)

Hvala KahrimaneUredi

Mnogo hvala i bojim se da to ne bude malo previše staviti ime živa čovjeka uz takve zaslužne ljude koji pripadaju tvorcima povijesti. No, Ti si sigurno dobro prokontao, a ja ne mogu a da ne dodam i ovo: Ako je jezik mojeg pismenog iskazivanja hrvatski, jer sam njime prvo progovorio u mojoj rodnoj Slavoniji u tom mom jezičnom bitku damara biće bosanskog jezika, kuca njegovo srce i obitava i diše njegova duša, jer mi ga je udahnula moja majka Bosanka koja i počiva u svojoj domovini Bosni zemlji bosanskoj, a Slavonci i nisu ništa drugo nego preseljeni Bosanci, i ondje sam umivao lice u legenu, a u Višegradu kod Požuna (Bratislave) izlazio u avliju. Nadam se da ću ovim i onim što će uslijediti zaslužiti da budem, ako ne pisac, a ono bar prevoditelj bosanskog jezika. Što se tiče Safvet-bega Bašagića disertacije. Bio sam u njenom posjedu. Irfan Horozović je svjedok jer je par mjeseci bila kod njega. Imao sam namjeru u svojoj maloj DINA agenciji u Bihaću objaviti njen reprint, ali rat je sve prekinuo. No vjerujem da je knjiga još u životu u rukama bivšeg direktora Tvornice za reciklirani papir. Zaboravio sam mu ime, no imao je nadimak Cigo. Naime, on je bio izrazio želju da financira projekt reprinovanja. Cazin nije pretrpio razaranja i vjerujem da je knjiga u životu i bilo bi dobro podstaknuti NUB da zatraži tu knjigu pozivajući se na ovu moju izjavu. Drugi primjerak sam zapazio na popisu knjiga u nacionalnoj biblioteci Turske u Ankari. Mislim da nije problem dobiti od njih skenirani primjerak i postaviti ga na bs.Wikizvor, a ja ću preuzeti brigu ili neki drugi govornik bosanskog jezika da u Beču potraži izvornu disertaciju na njemačkom jeziku, a to bi onda bila prilika da se otvori i rubrika dvojezičnih knjiga-prijevoda kao u Francuza. Primjerica što bi samo značilo da kompletna al-hamiado bosanska i hercegovačka literatura dođe u slobodnu bibliotelu. Ovako ljudi samo pričaju da nešto postoji, a ne mogu to i vidjeti. Mislim da je suvišno tumačiti značaj takve geste. Uz sretan i veseo kurbanski Bajram želim cijeloj ekipi u uspješan rad i osobnu sreću u novoj 2007. godini. I još jednu zahvalu za čast koju mi ukazujete.--Tomislav Dretar 10:37, 31 decembar 2006 (UTC)

Još jedan mali jubilejUredi

Mada je bosanski Kurban-bajram počeo jučer, turski danas, pa me moj susjed u Belgiji, Turčin, slabije obaviješten od mene zeznuo s datumima, ipak, makar i drugog dana Kurban-Bajrama, u slavu Ibrahimovog dokaza vjere u Allaha s Tevratom je danas Wikisource dodao okruglo tisuću novih stranica. Čast mi je i dika da sam tome doprinio.

S druge strane u raspravi o bosanskom nazivu fusnote moj je prijedlog da bude "podnožnica", bilješka u podnožju, prijevod fusnote- Hrvatski je podrubnica/ispod ruba, francuski isto tako u tom smislu - note de pied de page (doslovce-bilješka na nozi stranice) Mislim da je načelo bosanskog jezika ekonomičnost iskaza. Ima samo jedna riječ dok drugi imaju i po 4 riječi da objasne jedan pojam.--Tomislav Dretar 12:00, 2 januar 2007 (UTC)

"Upis u naciju"Uredi

Kahrimane, Ovo je malo tragikocimno ali je to dio nase zbilje. Da ne spominjem, sve znanstvene discipline koje su me navele na moju odluku reci cu samo zelim biti Bosnjak ali mi je tisna soba. Stisnut cu se ja, ali da buraz ne razbaca sva cetiri kraka i poslije veli kako drugi prde u snu pa njemmu triba vise prostora. Za sada toliko. --Tomislav Dretar 16:12, 8 januar 2007 (UTC)

Kahrimane, uzdajem se u Allahovu pomoćUredi

Da ću uspjeti postaviti sve tri knjige , dijelove, kako poručuje Kur'an jedinstvene svete knjige ljudima na ogled i učvršćenje u vjeru u Allaha i njegov Sudnji dan. Evo danas sam postavio i kur'anski dio poruke. Posao je još daleko od zgotovljenosti. No, ja ću ga, ako Bog da, dovesti u red. No, trebat će još dugo raditi i nadzirati, jer, vidio sam na hr: Wikisourceu koliko ima bitanngi koje ometaju tuđi rad. Pa taman i kad ne vjeruju mogu biti pošteni i druge ostaviti na miru da rade. Ali, takvi se kriju i rade svoj vandalski posao. Da mi se kojeg dočepati zapamtio bi što je bosanska šaka. Ja nisam pristalica ni Inkvizicije na fizičkom planu, ni skolastike na intelektualnom, ali filozofija i teologija pod slobodom djelovanja razumiju štovanje, a primitivci, koji nas iz Bosne inače sramote po svijetu svojim glupostima ne prestaju. Ja znam da i plačene čuvare banditi prevare i nanesu štetu, ali zato mi dobrovoljci moramo udvostručiti pažnju. Allah će to imati u vidu. Ja malo radim jedno malo drugo jer ima i monotonije u ovom radu, a trebalo bi malo i kolaborirati. Ne žalim se radim sa željom i ponosom. I ja činim grješke znam, nisam savršen, ali cilj mi je omogućiti ljudima doznati Božju poruku. Ne držim sebe nikakvim genijem, ali vidim da sam ipak mnogo što morao promijeniti jer su mi dostupnija znanja koja su miojim ili našim prethodnicima bila nedostupna. Ja ih ne kritiziram, oni su radili u daleko težim okolnostima i time je njihov rad vrijedniji. Ali znanost napreduje i osvajaju se nova područja znanja i to treba uvažiti. Sutra će doći još obrazovaniji i bolji. Zato treba uvažiti razlike. Ja vidim da Ti to činiš, ali neki ljudi misle da je jednom zauvijek sve dano. Put prema Bogu, Allahu svemogućem, je za nas ljude uzak, tijesan, nepristupačan, ali "valja nama preko rijeke", pa kako nam bude. Šta daTi kažem, hrvatski povjesničar dr Zdravko Dizdar je imao dida koji je bio zvonar crkve u Oklaju kod Drniša i znao da ima stričrevića u Stocu, Mehmredaliju, Maka, znao Kur'an na pamet i nekad bio učač kur'anski, ali takav je život na Krajini. Sablja nam k'o i kašika uvijek ili u ruci ili za pasom. Ratovali, ali nismo se mrzjeli. Safvet-beg Bašagić čitao je Baudelairea i Rimbauda na francuskom i jadao se nad sudbinom svog naroda koji pjeva ode Muji Hrnjici koji je na Udbini prvo bio Hrvat pljačkaš. Danas "intelektualci" ne vode računa o žalosti Safvet-begovoj zbog guslarske prirode već istiću i povezuju s imenom njegovim ono što je on omalovažavao. Otud je i moj projekt. Ja sam vidio monogram na bivšoj stolačkoj džamiji koju je onaj zločinački katolički svećenik srušio, Davidova zvijezda, iz nje izrasta križ, a na vrhu svate polumjesec. To je ono što budali smeta. Moja ideja nije petljati se u Allahov posao i praviti od tri vjerozakona jedan, kad je Bog to drukčije uredio, ali i Bog je ostavio mogućnost da se vidi šta će ljudi učiniti. Ja sam pročitao sve naše južnoslavenbske prijevode svetih knjiga, i onih prethodnih i Kur'ana i prvo uvidio da su se mnogi pričinjvali kao da su prevodili sa starih orijentalnih jezika, a nisu. Lagali su. Ja poznajem frazeologiju europskih jezika i naši kur'ani večinom potječu iz njemačkog jezika, turskog, a majmanje s arapskog. iIsto vrijedi i za Bibliju, Hrvati koji su ju prevbodili s aramejskog, latinskog, grčkog i hebrejskog, prevodili su ju za Crkvu na latinski, a ne i na hrvatski. Jedan jedini je to uradio- Bartol Kašić i to je čekalo 4 stoljeća da se objavi. Sve Ti ovo govorim, da iako su ovi moji prijevodi s fransuskog, iza njih stoji podloga koja je sazdana od poznavatelja onih jezika. Moj prijevod Kur'ana je s Francuskog, ali benegditinki koija ga je prevela, ima spomenik marokanskog kralja, oca aktuelnog kralja, i priznanje al-Azhara da je napravila jedan od dva najbolja prijevoda Kur'ana na francuski. Naši prijevodi su daleko od nje. Opisni i zaobilazni i ideologični. Njoj je arapski bio drugi materinski jezik, a al-Azhar ima vrhunske lingviste i poznavaoce Kur'ana. Na kraju, ondje se objavljuje Mali Džihad. Ako ga kad bude. Zašto Ti ovo govorim, zato što pojedini posjetitelji kuranskih stranica na hr: Wikiizvioru pokušavaju mijenjati moj prijevod. Ja sam kao prevoditelj dužan poštovati onog prethodnog, a ljudi misle da je Korkutofv prijevod zako a drugi prevoditelji, da su samo Resavska škola, prepisivači. Moja znanja su daleko iznad resavske škole, ja kad prevodim uključujem svoju kompletnu znanost i kulturu i ljubav spram Allaha i ne bih namjerno napravio grijeha i uvrjede Boga. Zato Te molim, pripazi malo da se ne događaju nepotrebne stvari. Za mene Allah i Bog kršćana i Židova nisu tri boga već jedan i bilo kojeg uvrijediti je ista stvar. Ja ću uskoro završiti svoje prevodilačke aktivnosti i otići svojim putem, a Tebe molim da držiš pod kontrolom ono što svi ne znaju i ne razumiju. Na hr: Wikizvoru takvu stvar sam dogovorio s Andrejom Šalovljevim a posao ću završiti na srpskom nadajući se da će se naći Crnogorac koji će sve ovo staviti u crnogorski jezik. Tad će to biti i oslobođenje i sloboda bosanskog jezika. Sve svete knjige s Balkana svaka na svom jeziku. Ja idem k benediktincima i njihovoj ideji da sve svete knjige slavenskih naroda od Urala pa do Jadrana budu poredane jedna do druge. To će otvoriti neviđene horizonte za 18 nacija s oko 1,5 milijardi stanovnika i prširiti cestu kojim se ide prema Allahu. Selam Ti je čestiti od Tome Dretara--Tomislav Dretar 00:53, 22 januar 2007 (UTC)

Tomina biografija na arapskomUredi

Kahrimane, Imam jednu molbu za Tebe. Moj prijatelj iz Alžira, arapski lingvist Sofiane Gherbi preveo je moju biografiju za Wikipediju na arapski. Da li bi Te smetalo da ju postaviš na Wiki arapskog jezika? Unaprijed hvala.



ترجمة تومسلاف دريتار



ولد توماس دريتار, الملقب "تومسلاف دريتار" بمدينة نوفا غرادشكا بكرواتيا. منح الجنسية البلجيكية و يقطن حاليا بدروغنبوس بالقرب من بروكسل.

شاعر و كاتب و أستاذ جامعي و ترجمان و ناقد أدبي و صحفي و ناشر. كان قائدا للقوات العسكرية الكرواتية (في القطاع الشمال الغربي) للبوسنة و الهرسك المستقلة بجانب الحكومة.



   دراسته : جامعة! علوم التربية برييكا (كرواتيا), دراسات ما بعد التدرج بجامعة سراييفو (للبوسنة و الهرسك).


   المؤلفات: تسع (09) دواوين شعر بالغة الكرواتية, كتاب بالغة الايطالية, ثلاث (03) كتب بالغ! ة الفرنسية, كتاب واحد بلغة الروم. ثلاث مئة (300) مقالة و دراسات علمية.


     عضو بجمعية كتاب البوسنة و الهرسك Hrvatsko Društvo Književnika Herceg-Bosna 




المادة

1 الحياة العسكرية

2 أصله

3 نشأته

4 التربية

5 نهاية حياته السياسية و العسكرية

6 محارب قديم

7 المؤلفات

8 مذكور أيضا في المنتقيات الآتية

9 الترجمات





1. الحياة العسكرية


   صنف الضباط : 


§ عقيد للقوات العسكرية بمجلس الدفاع الكرواتي.



2. التربية


أكمل تومسلاف دراساته بكلية علوم التربية بجامعة رييكا و دراساته كطالب في الطور الثالث في العلوم الإنسانية بجامعة سراييفو. كاتب و ناقد أدبي, مؤلف لحوالي عشر (10) دواوين شعر و أكثر من ثلاث مائة نص علمي و متخصص و نقدي في المجال الأدبي و علم اجتماع الثقافات و الفلسفة و الفنون الجميلة و السياسة.


3. أصله


ابن رودزيكا ريفيتش من ليوبيا رودنيك في البوسنة و الهرسك و ابن فلاديمير دريتار من تشيرنيك بنوفا غراديشكا. أكملت أمه تعليمها ! بالمدرسة المدنية للفتيات الكاثوليكيا�� في برييدور بالبوسنة و الهرسك. أما أبوه فقد تمدرس بثانوية التعليم العالي بنوفا غراديشك ثم بعدها أكم�! � تعليمه بكلية علم الإحراج بجامعة زاغريب في نفس الشعبة. لكنه بفعل شبابه و وطنيته الكرواتية ألاّ مناصرة لليوغوسلافية , التحق تومسلاف سنة 1941 بالتعليم الحربي بستوكرو أين يرتقي إلى مرتبة ضابط صف بفرع أل " SS" لبضعة أشهر و هو فرع القبّعات الزرق. قرر من بعدها الفرار و مغادرة الفرع لسبب قسوّة المعاملة الضباط الألمان للكروات. حكمت عليه المحكمة العسكرية غيابيا بالإعدام. أصبح بعدها متطّوعا في جيش الأستاتشي, جيش المتمرّدون بالغة الكرواتية "Ustaška vojnica" – أين يرتقي إلى رتبة ملازم ثاني. من بعدها قرّر الفرار ثانيتا من الفرعّ لسبب المعاملة ألاّ إنسانية للضبّاط الأستاتشي و القادة. حكمت عليه المحكمة العسكرية مرتا أخرى غيابيا بالإعدام.

استقرّ بعدها في الجيش النظامي الكرواتي – دوموبراني – برتبة ملازم أوّل, فقد كان قائد مركز عسكري بفيربا. بعد سقوط نوفا غرا ديسكا, مسقط رأسه, يتراجع مع كامل الجيش الكرواتي و يختفي مع المأس�! �ة الكرواتية بالقرب من بلايبرغ.


4. * التربية


أكمل تومسلاف الابن دراسته , بجامعة علوم التربية برييكا, و الدراسات ما بعد التدرّج بجامعة سراييفو. كاتب و ناقد أدبي, مؤلّف لحوالي عشر (10) دواوين شعر و أكثر من ثلاث مائة نص علمي و متخصص و نقدي في المجال الأدبي و علم اجتماع الثقّافات و الفلسفة و الفنون الجميلة و السياسة.


يعترض علنيا لبوبان حول إنشاء شبه دولة كرواتية اسمها "البوسنة و الهرسك" [(هرسغ/ك : لقب دوق استبان كوزاتشا) و سميت مقاطعته في العصور الوسطى باسم هرزغوفينا, لأنها من ممتلكات هرسغ (الدوق) المرتبطة بالبوسنة]. كان الأمر كذلك مع التشاتنيكس بالنسبة للبوسنة و الهرسك. حاول رفقاء بوبان اغتياله مرّات عديدة, لكنه استطاع الفرار في كل مرّة.


كان من الأوائل الذين شاركوا منذ البداية في المعارك التي نظّمت على أساس مشروعه. لقد نجح في تشييده لبيان موّحد لإعادة الثقة و التساوي مع التركيبة البوسنية.


لقد أسس توماس دريتار يوم 12 من شهر جوان 1992 بتخشيبات "Zrinski-Frankopan" في çBiha بضواحي ŽEGAR , أول كتيبة كرواتية لبيهاتش, أطلقت عليها اسم "الكتيبة الكرواتية 101 لبيهاتش". انظم بعدها إلى "الفرقة الثانية الكرواتية – الإسلامية لبيهاتش", و التي كانت ترجع إلى الركن الخامس لجيش البوسنة و الهرسك المسمى "! الفرقة 502 الكرواتية – الإسلامية لبيها��ش" . شارك بعدها في عملية انقاظ طائرتي دعم من صنف Courier و التي كان لها الفضل خلال الحرب لتموين و تدعيم الجيش بالمستلزمات الضرورية. لقد سّير عملية تنظيم و إنشاء جيش الطيران و إنجاح أوّل عمليات ربط جوّي سرّي ليلا على خطّ "زاغرب – بيهاتش".


5. نهاية حياته السياسية و العسكرية. وحده ضد الجميع


بسبب خلافه مع محاميي جيش البوسنة و الهرسك, و بسبب عملاء الرئيس توجمان, غادر تومسلاف كل مناصبه السياسية و العسكرية. بمساعدة مراقبون المجموعة الأوربية, قرر اللجوء إلى بلجيكا أي يقطن حاليا. يعيش تومسلاف و هو متأكد كلّ اليقين بتورط توجمان بغزو البوسنة و الهرسك, بأنّه جان في الحرب الكرواتية البوسنية و بسلبه لكرواتيا و منحها كواحدة من ممتلكاته لأعوانه و عملاءه. يعتقد أيضا تومسلاف أن توجمان مخطط اغتيالات القادة العسكريين للHOS (قوات مجلس الدفاع ا��كرواتي) بلاز كرالييفيتش و أنتي بارادزيك. أنه منظم لخطط سرية قيادية مع ميلوسيفيتش و خادمه عزت بيغوفيتش , أين هذا الأخير قام بخيانة البوسنة و الهرسك و خطط هاذين الرجلين بتقطيعها.


6. محارب قديم


منذ التجاء تومسلاف إلى بلجيكا, يشتغل بالجامعة الكاثوليكية بLouvain-la-Neuve . قام بترجمة الكتابين المقدّسان, المزعوم إنجيل أورشليم و ترجمة مسكوني للإنجيل إلى اللغة البوسنية و الكرواتية و الصربية. قد قام أيضا لأول مرة في تاريخ كرواتيا بربطها مع الإسلام بترجمة القرآن الكريم إلى اللغة الكرواتية. من ترجم�! �ته أيضا أكثر من عشر مؤلفات لمؤلفين فرنسيين ثلاث من مؤلفاته الخاصة إلى اللغة الفرنسية. لتومسلاف موطنين: كرواتيا, موطن أبيه و البوسنة, موطن أمه. أحبهما كثيرا, ذهب للقتال من أجلهما و في الأخير خسرهما.


7. المؤلفات


· Douleur, rhapsodie tsigane, poésie, Novi Sad 1990 (en: The Distress, Gypsys Rhapsodie)

Vox interioris, poésie, Sarajevo 1976 Iris Illyrica daring, poésie, Banja Luka 1980 The Path inaccessible, poésie, Bihac 1984 Transfigurations, poésie, Bihac 1984 The Book of Desire,poésie, Bihac 1986 The Painting, Bunch of sunlight, poésie, Beograd 1988 The bitter Silver, poésie, Banja Luka 1989 Search of the infinity, poésie, Kikinda 1989 L'image, florilège des lumières, poésie, Paris 2001 L'Ancre, poésie, Zagreb 2004 Le foyer de paroles, poésie, Paris 2006



8. مذكور أيضا في المنتقيات الآتية


Anthologie de la poésie tsigane (Romane poetongi antologia-trilangue), Budapest, 1996, et Lausanne, 2001 Sakupljena baština : la poésie croate (1940-1990), Zagreb, 1993 et 1996 Krvatska : anthologie de la poésie patriotique croate, Zagreb, 1993 Anthologie historique de la poésie des Croates de Bosnie-Herzégovine, des sources jusqu'à nos jours, Mostar, 2001, et Sarajevo, 2002


9. الترجمات


الإنجيل القرآن الكريم Paul Celan Xavier Deutsch William Cliff François Emmanuel Jacques Attali Monique Thomassettie Michel Lambert Marc Quaghebeur Admiral Mahic Bernard Sève Benoît Muraille Edina Bozoky Gérard Adam... --Tomislav Dretar 08:57, 8 februar 2007 (UTC)

Završne radnje na časnom Kur'anuUredi

Kahrimane,

Ja sam, Bogu hvala, završio, nazovimo to tako - grube graditeljske radove. No zgradu treba nastaniti čistim duhom jezika bosanskog i možda još nečim što ja ili previdjeh ili ne znadoh. Iako ovaj prijevod nije namijenjen obrednoj upotrebi mora poštovati načela istine, ljepote, sklada, ali i suvremenosti. Jer jezik, znaš i sam stalno evoluira. Ako u obredu gdje se upotrebljava arapski sve ostaje neizmijenjeno za ovakvu svjetovnu upotrebu treba biti suvremen. E sad, počev od termina koji se nalaze i u raznim znanstvenim disciplinama pa do svakodnevnog, kolokvijalnog govora kako slijediti, jer se radi i o stilistici evoluciju i revoluciju bosanskog jezika? Ja nisam po struci filolog, a pogotovo ne bosanista, e da bih se usudio graditi postavljati kovanice, modernije sinonime i iz kojeg jezika. Da li se odreži unošenja francuske ili engleske riječi "orfelin" i slijepo je svugdje uoptrebljavati u prijevodu kao "siroče" (file orfelin). Ja o tome ne bih ni htio ni znao ni razgovarati ni raspravljati, zato bi bilo dobro angažirati dobrog lektora. Kad kažem dobrog onda mislim na onoga čije se znanje ne završava na unošenju fonema "h" u lahko ili lagahno. I Hrvati su prije dva stoljeća pisali fonetski te i slične riječi, ali jezik je otišao dalje. Možda ćr ih ponovo pisati tako, etimologijski, a izgovarati kako su navikli. Što će biti, ja ne znam, ali ne želim počiniti nasilje nad bosanskim jezikom koji je u procesu standardizacioje. Za mene je već velika stvar ako sam uspio unijeti nešto što će biti neka novina u bosanskom jeziku. Ja, na kraju, mislim zamoliti razrede za jezik svih četiriju Akademija znanosti obuhvaćenih nekadašnjih s-h jezikom da svatko sa svoje strane izvrši konačnu, znanstveno verificiranu u prihvaćenu lekturu. Zašto? Zato što će to biti prvo djelo koje će moći poslužiti u poredbena istraživanja jezika, a jednako tako i s Biblijom. Tu ipak ima ukupno oko 2 milijuna riječ od kojih su bar 150 tisuća različite, a brojne su nove. Na kraju bit će to primjer standardizacije, norme i pravila, ali za to trebaju ipak drugi ljudi. Bilo bi šteta dati taj posao čistom teologu ili čistom leksikologu jer se radi i o stilistici itd. Srdačan pozdrav, ah da, bilo bi lijepo i grafički ukrasiti bar naslovnu stranu, a možda i ćoškove na svim stranicama nečim što će asocirati na Bosnu, kao što sam ja uradio s hrvatskim prijevodom.--Tomislav Dretar 06:55, 12 februar 2007 (UTC)

Kahrimane,

Dodajem po naslovom vezu/link na tekst literaliziranog izvornog kur'anakog teksta. Mislim da to ima značaja jer znalci jezika moći će imati pod rukom originalni tekst za evenetualne popravke. Jer nemoguće je da se sve uradi bez grješke. Ja nemam nikog da me prati a i volim sam izvršiti obvezu koju sam sebi zadao. No, tako će se olakšati korekcije. Ovo dodajem da se ne pomisli kako želim insinuirati prijevod s arapskog koji na svoju nesreću ne poznajem, ali želim da ono što radim, uvjetno nazvano prijevodom, bude što bliže izvorniku.--Tomislav Dretar 14:12, 22 februar 2007 (UTC)

Lektorski dio poslaUredi

Kahrimane, Moj prijatelj inž. Salih Čakvić upravo dovršava lektorski dio posla na Kur'anu u mojem "prijevodu". Ja znam da je mnogo toga ostalo za ispraviti i on će to dovršiti, a onda ćemo još napraviti posljednje iščitavanje. Nemojte samo, molim Vas poput nekih misliti da se radi o podvalama. Jednostavno sam preumoran, a radim još oba teksta na hrvatskom i srpskom. To je zbilja divovski posao za jednog samog čovjeka. Pozdrav,--Tomislav Dretar 12:53, 7 mart 2007 (UTC)

PrijedlogUredi

Selam Kahrimane, Predlažem da pozoveš suradnike da prevedu tekst na linku: http://www.fordham.edu/halsall/source/1190averroes.html , radi se o skladu filozofije i teologije andaluzijskog filozofa, teologa i fizičara, zapravo znanstvenika ibn-Rushda. Ja ću preuzeti na sebe da prevedem njegovu raspravu s al-Gazhalijem. Tako bismo dobili dva veoma vrijedna djela. Pozdrav,--Tomislav Dretar 16:35, 10 mart 2007 (UTC)

PrijedlogUredi

Pozdrav Kahrimanu, Mislim da bi bilo dobro dodati arapski izvorni tekst uz bosanski prijevod prof. Korkuta. Kod mene se nalazi latinična transliteracija arapskog a tako bi se dobio i originalni arapski tekst i transliteracija u susjedstvu što ima pedagošku svrhu. Pozdrav, --Tomislav Dretar 09:40, 15 mart 2007 (UTC)

BrzinaUredi

Pozdrav Kahrimanu, Kahrimane, u mene pokretanje Wikizvora ide veoma sporo. Posljednji put da bih "prilijepio" 10 sura na arapskom u latiničnoj transliteraciji trebalo mi je više od sat i pol vremena. Može li se nešto učiniti da to ide brže. Ima još posla, poprilično, na ovom prijevodu. Od lektoriranja do prijevoda ostatka uvodnog teksta do fusnota/bilježaka ili kako će se već zvati što iznosi oko dvije stotine stranica, a ja bih još želio prevesti i Prijevod Prof. J. Barque-a za kojeg stručni žiri komisije al-Azhara za vrjednovanje kvalitete prijevoda Kur'ana časnog kaže da je jedan od dva najbolja na francuskom jeziku, uz onaj koji se upravo postavlja. Još bih Ti predložio da razmislite o utemeljenju dvojezičnog Wikizvora. To bi vremenom postala prava riznica kulture i ogromna pomoć našim mladima u učenju stranih jezika.. Pozdrav, --Tomislav Dretar 07:15, 19 mart 2007 (UTC)

Nisam niti hoću napustiti projekte Kur'ana ni BiblijeUredi

Kahrimane, Treno sam jako okupiran a i umoran jer na ovim projektima radim dvanaest godina. To je za mene čast i dika završiti a ako Allah dragi dopusti prenijet ću nakon ovih prijevoda još dva najznačajnija prijevoda, onaj Jeruzalemske Biblije i Prof. J. Barquea i na bosanski i na srpski i na hrvatski. Dotle ću valjda dotrajati. Ovaj drugi je u al-Azharu ocijenjen ocjenom odličan i kao jedan od dva najbolja na francuski. Ako bude grješaka one idu meni na dušu, ali nisu zlonamjerne kao što su me po raznim blogovima počeli panjkati. Možda nisu jako dobro, ali bit će u budućnosti onih koji će znati francuski bolje od mene i popraviti što sam ja pokvario. Uglavnom, od arapskih znalaca još nije dobio prigovora imajući u vidu da ja, na žalost, ne mogu uspoređivati s arapskim jer ga ne poznajem. Selam--Tomislav Dretar 07:32, 31 mart 2007 (UTC)

Kahrimane,

U velikom sam behutu. Trenutno nisam sposoban ništa uraditi na projektu. Ali nije zaboravljen niti napušten. Ne mogu sebi dopustiti taj grijeh. Nastavit ću čim budem sposoban. I , ako Bog da, dodati još dva prijevoda, onaj Jeruzalemski (Biblija) i onaj Barqueov (Kur'an). Ne zamjerite mi. --Tomislav Dretar 18:12, 24 May 2007 (UTC)

Dragi KahrimaneUredi

Nisam vas ni napustio ni zaboravio. Samo mi je zivit krenuo nekim drugim tokovima. Vratit ću semž, uz Allahovu milost, s darovima. Vaš prijatelj i suradnik, Tomo Dretar.--Tomislav Dretar 12:53, 27 juli 2007 (UTC)

publikovanje člankaUredi

Poštovani,

pre nekoliko dana sam se registrovao i dodao jedan članak (http://bs.wikisource.org/wiki/Omer_Beže). Problem je u tome što ne vidim link ka stranici iz sadržaja (http://bs.wikisource.org/wiki/Kategorija:Sevdalinke), dok se ne ulogujem. U čemu je trik?


Pozdrav,

Manda

Your admin statusUredi

Hello. I'm a steward. A new policy regarding the removal of "advanced rights" (administrator, bureaucrat, etc.) was adopted by community consensus recently. According to this policy, the stewards are reviewing administrators' activity on wikis with no inactivity policy.

You meet the inactivity criteria (no edits and no log actions for 2 years) on bswikisource, where you are an administrator. Since bswikisource does not have its own administrators' rights review process, the global one applies.

If you want to keep your rights, you should inform the community of the wiki about the fact that the stewards have sent you this information about your inactivity. If the community has a discussion about it and then wants you to keep your rights, please contact the stewards at m:Stewards' noticeboard, and link to the discussion of the local community, where they express their wish to continue to maintain the rights, and demonstrate a continued requirement to maintain these rights.

We stewards will evaluate the responses. If there is no response at all after approximately one month, we will proceed to remove your administrative rights. In cases of doubt, we will evaluate the responses and will refer a decision back to the local community for their comment and review. If you have any questions, please contact us on m:Stewards' noticeboard.

Best regards, QuiteUnusual (razgovor) 11:50, 4 mart 2014 (KSV)

Vaš korisnički račun će biti preimenovanUredi

19:27, 17 mart 2015 (KSV)

RenamedUredi

04:38, 17 april 2015 (KSV)