Zemlja jedna žalost

Zemlja jedna žalost

• 33 1 Nesreća! tebi koji pustošiš, a

nisi opustošen bio,

tebi koji iznenađuješ, a nisi

iznenađen bio.

Kad budeš prekinuo pustošiti,

ti ćeš biti opustošen,

kad budeš prestao djelovati

iznenada,

iznenadiće tebe.

• 2 GOSPODE, imaj milosti za nas!

Mi se uzdamo u tebe.

Budi nam snagom svakog jutra

i našim izbavljenjem u vrijeme

nevolje.

• 3 U zvuku grmljavine, narod

pobježe,

kad ti ustaneš, narodi se

raspršuju.

• 4 Plijen se gomila kao što se

gomilaju skakavci,

on se sunovraćuje kao što se suno-

vraćuju popci.

• 5 GOSPOD je oduševljen,

jer stoluje na visinama,

on ispunjava *Sion pravom i

pravdom.

• 6 Sigurnost tvojih dana, to će biti

bogatstvo spasa.

Mudrost, spoznavanje i

strah od GOSPODA:

takvo će biti njegovo blago.

• 7 Evo:

oni iz Ariela^[225] kliču

po ulicama,

glasonoše mira gorko

plaču.

• 8 Ceste su opustjele,

nema prolaznika više na

cestama.

Savez^[226] je raskinut,

gradove odbačene,

niko ne uvažava više.

• 9 Zemlja je u žalosti, on propada.

Liban gubi svoje lice, on

vene.

šaron postaje kao

Araba.

Bašan i Karmel se polagano prazne^[227].

• 10 Sada, kaže Allah,

ja ću se dignuti,

sada, ja ću se uspraviti,

sada, ja ću biti oduševljen.

• 11 Vi ćete začeti travu, vi

ćete poroditi slamu,

vaš dah je vatra koja će vas

prožderati.

• 12 Narodi biće spaljeni^[228]

kao kreč,

oni će biti kao trnje

odsječeno koje se spaljuje.

• 13 Slušajte, vi koji ste daleko, ono

što ću ja učiniti;

vi koji ste bliski, znajte

koja je moja moć.