S u r a LXXXII


R a s k i d n e b a


U ime Allaha: Onog koji čini milosrđe, Milosrdnog.


1 Kad se nebo raskine 2 i zvijezde se raspu 3 kad mora probiju svoje granice 4 kad se grobnice uznemire: 5 svaka će duša znati što je učinila od dobra i od zla.

6 O ti, čovječe! Kako si ti dakle bio prevaren Što se tiče tvog plemenitog Gospodara 7 koji te je stvorio i poslije usavršio i ustanovio skladno; 8 – jer te skladao u obliku kojem je htio –

9 Sasvim suprotno! Vi proglašavate lažju Suđenje, 10 dok čuvari vas motre: 11 plemeniti pisari 12 koji znaju što vi činite.

13 Da, dobri ljudi biće uronjeni u slasti 14 a rasvratnici u jednu pećnicu 15 kamo će pasti na Dan Suđenja 16 a da joj ne mogu izmaknuti.

17 Kako bi ti mogao znati ono što će biti Dan Suđenja?

18 Još jedanput: kako bi ti dakle mogao znati on o što će biti Dan Suđenja?

19 Tog Dana ni jedna duša ne će moći ništa u korist neke druge duše.

Tog dana, Odluka će pripadati Allahu  !