Sura 43.
S u r a XLIII
U r e s i
U ime Allaha:
Onog koji čini milosrđe,
Milosrdnog.
1 Ha. Mim.
2 Jasne mi Knjige!
3 Da, Mi smo od nje načinili arabski Kur’an!
– Možda ćete vi rasumjeti! –
4 Da, on postoji kod nas, uzvišen i mudar, u Majci Knjizi.
5 Hoćemo li vas mi osloboditi Opomene jer ste vi jedan izopačen narod?
6 Koliko li smo mi Poslanika poslali Starima! 7 Ali ni jedan Poslanik nije došao k njima a da ga oni nisu naružili.
8 Potom mi smo uništili ljude strašnije od ovih sadašnjih; primjer Starih je prošao…
9 Ako li ti njih upitaš: « Ko je stvorio nebesa i zemlju? » oni će odgovoriti: « Svemogući je njih stvorio, onaj koji zna sve. »
10 On je taj koji je za vas stvorio od zemlje jednu kolijevku i tuda naznačio putove. – Možda ćete vi biti dobro usmjereni – 11 On je taj koji daje da s neba silazi voda, s mjerom, zahvaljujući kojoj mi vraćamo život mrtvoj zemlji. Tako će on vas izvesti iz grobova.
12 On je taj koji je stvorio sve životinjske vrste. On vam je dao, kao prijevozna sredstva, lađe i tovarne životinje. 13 da biste se vi na njima udobno posjednuli.
Tada ćete se vi sjetiti dobročinstava svog Gospodara i reći će te: « Slava onome koji je sve ovo stavio u našu službu, dok, mi sami, to ne bismo uspjeli. 14 Da, mi se okrećemo k našem Gospodaru. »
15 Oni su smatrali sluge Božje za djeliće Allaha. Čovjek je očigledno nezahvalan.
16 Da li bi Allah dao sebi kćeri među bićima koja je stvorio dok bi, za vas, bio izabrao sinove?
17 Kad se najavi jednom između njih rođenje koje je dodijeljeno Milosrdnom, njegovo se lice smrači, on se prenerasi: 18 « Eh što! to biće koje raste među igračkama i koje pravlja bez rasloga…»
19 Oni smatraju Anđele, sluge Božje, za ženske. Jesu li bili svjedocima njihovog stvaranja? – Njihovo je svjedočenje zapisano; oni će biti ispitivani –
20 Oni kažu: « Da je Milosrdni to htio, mi ih ne bismo obožavali. »
Oni o tome ne znaju ništa, oni se predaju samim nagađanjima.
21 Jesmo li mi njima prije toga dali jednu knjigu na koju bi se mogli pozvati?
22 Ne!… Oni kažu: « Mi smo našli svoje očeve slijedeći svi isti put, mi se rukovodimo njihovim putom. »
23 Tako, mi nismo prije tebe poslali ni jednog upozoritelja u jedan grad a da oni koji ondje žive u zadovoljstvu nisu rekli: « Da, mi smo našli svoje očeve slijedeći svi isti put, mi idemo istim putem. »
24 On kaže: « A ako ja vama donesem jedno savršenije Uputstvo od onoga koje ste vi našli kod svojih otaca? »
Oni će odgovoriti: « Mi ne vjerujemo u poruku s kojom ste vi poslani .
25 Mi smo se dakle osvetili njima: zamisli dakle koji je bio svršetak onih koji su ovo držali za laž.
26 Ibrahim reče svom ocu i svom narodu: « Ja ne priznajem ono što vi obožavate, 27 već onoga koji me je stvorio, jer je on taj koji me vodi. »
28 Allah je ovjekovječio ovu riječ kod potomaka Ibrahim ovih. Možda će se oni vratiti…
29 Mnogo više! Ja sam dodijelio njima i njihovim očevima jednu kratkotrajnu radost sve dok na njih ne dođe Istina i jedan jasni Prorok.
30 Kad im Istina dođe, oni kažu: « To je čarobnjaštvo! Mi u to ne vjerujemo! »
31 Oni još kažu: « Da se samo dalo da ovaj Kur’an siđe na jednu važnu osobu u jednom od ovih dvaju gradova! »
32 Da li su oni djelitelji Milosti tvog Gospodara? Mi smo ti koji smo rasdijelili među njima njihovu hranu u ovosvjetskom životu.
Mi smo ti koji uzdignu za nekoliko stupnjeva izvjesne među njima iznad drugih da bi ovi prvi podložili one druge kao sluge. – Milosrđe tvojeg Gospodara je bolje od onog što oni sakupljaju –
33 Da ljudi ne trebaju tvoriti jednu jedinstvenu zajednicu, mi bismo bili uspostavili, za kuće onih koji ne vjeruju u Milosrdnoga, terase od srebra sa stubištima za uspeti se na njih.
34 Mi bismo postavili, u njihovim kućama, vrata, ležaje za odmor na koje bi se oni nalaktili 35 i mnogo uresa.
Ali sve to jest samo kratkotrajno uživanje u životu ovoga svijeta. Posljednji život, pokraj tvog Gospodara, pripada onima koji se njega boje.
36 Mi dodijeljujemo jednog Sotonu, kao neodvojivog pratitelja, onome Ko se odvrati od sjećanja na Milosrdnoga.
37 Oni se udaljuju s pravog puta, i misle da su na dobrom pravu.
38 Kad taj čovjek dođe k nama, on kaže: « Na žalost! Kad bi samo između mene i tebe bio rasmak koji dijeli dva Istoka! » – Kojeg li mrskog pratitelja! –
39 Neće vam koristiti, tog Dana,
– jer ste bili nepravedni –
i biće te pridruženi u istoj kazni.
40 A ti? Hoćeš li ti učiniti da gluhi čuje? Hoćeš li usmjeriti slijepca ili onog koji je zalutao?
41 Ili pak, mi ćemo ići s tobom i osvetićemo se njima. 42 Ili pak, mi ćemo ti pokazati ono što smo mi njima obećali jer mi smo svemoćni.
43 Privrgni se onome što ti je otkriven o. Ti si na pravom putu.
44 Ovo je jedna Opomena za tebe i za tvoj puk; uskoro vi ćete biti ispitivani glede nje.
45 Ispitaj one od naših Poslanika
koje smo mi poslali prije tebe.
Jesmo li mi postavili, pokraj Milosrdnoga,
jedno božanstvo koje bi oni trebali obožavati?
46 Mi smo poslali Musu, s našim Znakovima, Faraonu i njegovim savjetnicima.
Musa je reče:
« Ja sam Poslanik Gospodarara svjetova. »
47 Ali kad on dođe njima s našim Znakovima, oni se počeše izrugivati, 48 tada im mi ne pokazasmo ni jedan Znak koji ne bi veći od predhodnog.
49 Oni rekoše: « O ti, čarobnjače! Moli za nas tvome Gospodaru, u ime saveza koji je on sklopio s tobom. Mi ćemo biti dobro usmjereni! »
50 Ali kad mi odstranismo kaznu od njih, oni pogaziše svoje prisege.
51 Faraon dade jedan proglas svojem narodu ; on reče: « O moj narode! Ne pripada li egipatsko kraljevstvo meni, s rijekama koje teku podno mojih nogu? Ne vidite li vi? 52 Nisam li ja bolji od ovog čovjeka bijednog i nesposobnog da se jasno izrasi?
53 Da su mu barem dane zlatne grivne, ili da su ga Meleci pratili. »
54 Faraon je nastojao zavesti svoj puk. Ovaj mu se pokori; bio je to jedan izopačen puk.
55 Kad nas je rasdražio, mi smo se njemu osvetili; mi smo ih sve potopili; 56 načinili smo jednu uspomenu od njih i primjer za potomstvo.
57 Kad je sin Maryamin njima predložio jedan primjer,
tvoj se narod odvratio od njega;
58 oni rekoše:
« Nisu li naša božanstva bolja od njega? »
Oni su ti taj primjer predložili samo da bi raspravljali. To su ljubitelji prijepirki.
59 On je bio samo jedan sluga kojem smo mi dodijelili svoju milost i mi smo ga predložili kao primjer sinovima Izrailovim.
60 Da smo mi to htjeli, mi bismo načinili, od jednog dijela između vas, anđele, i oni bi vas zamijenili na zemlji.
61 Isa a.s. je, uistinu, najava Časa. Ne sumnjajte u to i slijedite mene. Evo pravog puta!
62 Nek vas Ibliz ne odstrani. On je vaš javni neprijatelj.
63 Kad je Isa a.s. došao s jasnim dokazima od reče: « Ja sam došao k vama s Mudrošću da bih vam izložio jedan dio pitanja o kojima vi niste bili složni. Bojte se Allaha i slušajte mene!
64 Allah je, uistinu, moj Gospodar i vaš Gospodar. Obožavajte ga! Evo jednog pravog puta! »
65 Smutljivci će se tada suprotstaviti jedni drugima. – Nesretni nepravedni ! zbog kazne bolnog Dana –
66 Nadaju li se oni da Čas izbije onda kad oni nisu toga svjesni?
67 Tog Dana, prijatelji će postati neprijateljima jedni drugima, s izuzetkom onih koji se boje Allaha.
68 « O sluge moje! Ne bojte se, tog Dana! Ne žalostite se! 69 Oni koji vjeruju našim znakovima ostaju podvrgnuti –
70 Uđite u Raj, vi i vaše supruge! Ondje će se s vama dobro postupati! »
71 Daćemo da među vama kruže zlatni pladnjevi i kupe; sve ono što se može poželjeti i ono čime se oči raduju. Tu ćete vi boraviti kao besmrtnici.
72 Takav je Raj koji će vama biti dan u naslijedstvo po cijeni onoga što ste vi činili na zemlji.
73 Vi ćete tu naći obilnog voća i vi ćete ga jesti.
74 Krivci će biti zauvijek izručeni kazni u Paklu 75 koji za njih nikad neće prestati postojati. Oni će ostati ondje, očajni.
76 Mi nismo bili nepravedni prema njima, ali oni i sami bijahu nepravedni.
77 Oni će vikati: « O Maliče! Nek nas tvoj Gospodar dovrši! »
Malik će reći: « Vi ste ovdje zauvijek! »
78 Mi smo vama donijeli Istinu, ali većina među vama mrzi Istinu.
79 Jesu li snovali kakvo zlo djelo? Mi također, mi ga snujemo!
80 Misle li oni da mi ne čujemo njihove tajne i njihova povjeravanja? Naprotiv! Naši poslanici postavljeni kod njih sve to zapisuju.
81 Reci: « Da je Milosrdni imao sina, je bih bio prvi koji bi ga obožavao. »
82 Slava Gospodararu nebesa i zemlje!
Gospodararu Prijestolja,
vrlo udaljenom od onoga što oni zamišljaju!
83 Pustite ih dakle cjepidlačiti i igrati sve dok ne susretnu Dan koji im je obećan.
84 Allah je onaj koji je Allah u nebu i koji je Allah na zemlji. On je Mudar, onaj koji zna.
85 Blagoslovljen budi onaj kome pripada Kraljevstvo nebesa, zemlje, i onoga što je između to dvoje. On posjeduje Znanje Časa. Vi ćete biti odvedeni k njemu.
86 Oni koje oni zazivaju pokraj njega ne posjeduju nikakvu moć posredovanja, izuzevši one koji svjedoče o Istini i koji posjeduju Nauk.
87 Ako ih pitaš Ko ih je stvorio, oni kažu: « To je Allah ! » – Oni su dakle glupi! –
88 Prorok je rekao: « O moj Gospodare! Evo ljudi koji ne vjeruju! »
89 Okreni se od njih i reci: « Mir! jer oni će znati uskoro…»