Sura 20.

SURA XX U Ta. Ha. U ime Allaha: Onog koji čini milosrđe, Milosrdnog.

1 Ta. Ha. 2 Mi nismo dali sići Kur’an k tebi da bi te učinili nesretnim, 3 već kao jedno Podsjećanje za nekoga Ko se boji Allaha; 4 kao jedno Otkrovenje o onome što je stvorio zemlju i uzdignuta nebesa.

5 Milosrdni je veličanstven na Prijestolju. 6 Njemu pripadaju: ono što je u nebesima, ono što je na zemlji, ono što je između toga dvoga, ono što je ispod zemlje.

7 Ako ti daš da se tvoj glas jasno čuje, on, sigurno, poznaje savršeno ono što je tajna i ono što je bolje skriveno.

8 Bože! Nema Allaha do njega! Najljepša imena njemu pripadaju!

9 Da li je do tebe stigla povijest o Musi  ? 10 On vidje jednu vatru i reče svojoj obitelji: « Ostanite ovdje! Ja sam opazio jednu vatru; možda ću vam donijeti jedan ugarak ili će mi ta vatra pronaći da nađem dobar pravac?»

11 Kad se bio primakao, on bi pozvan: « O Musa ! 12 Ja sam, uistinu, tvoj Gospodar! Skini svoje sandale: ti si u svetoj dolini Tuva.

13 Ja sam te izabrao! Slušaj što ti je otkriveno:

14 Ja, uistinu, ja sam tvoj Allah ! Nema Allaha osim mene. Obožavaj me dakle! Obavljaj molitvu zazivajući moje ime!

15 Da, Trenutak se približava; - Ja ću ga držati tajnom – da bi svatko bio nagrađen prema djelima svojim.

16 Neka onaj koji ne vjeruje i Ko slijedi svoje strasti ne odvrati tebe, inače ćeš propasti.

17 Što je to u tvojoj desnoj ruci, O Mojsije?»

18 On odgovori: « To je moj štap o koji se ja podupirem i s kojim otresam lišće za svoje ovce; on mi služi i u druge namjene».

19Allah reče: « Baci ga, O Musa ! »

20 On ga baci, kad tamo, jedna zmija puzi.

21Allah reče: « Zgrabi ga! Ne boj se ništa! Mi ćemo ga vratiti u prethodno stanje.

22 Metni svoju ruku na rebro; ona će pobijeliti, bez ikakve štete. Drugi znak 23 za tebi pokazati neke od naših najvećih Znakova. 24 Idi kod Faraona; on je pobunjenik ».

25 Musa reče: « Moj Gospodare! Proširi grudi moje; 26 olakšaj moju zadaću; 27 rasriješi čvor mojeg jezika 28 da oni rasumiju moju riječ.

29 Daj mi jednog pomoćnika, iz moje obitelji: 30 mog brata Haruna; 31 povećaj tako moju snagu; 32 pridruži ga mojoj zadaći 33 da te mi bez prekida slavimo 34 i da, bez prekida, mi tebe zazivamo. 35 Da, ti nas vidiš savršeno!»

36 Allah reče: « O Musa ! Tvoja je molitva uslišana. 37 Mi smo ti već dodijelili jednu milost jednom drugom prilikom, 38 kad smo otkrili tvojoj majci ono što je njoj bilo otkriveno: 39 « Stavi ga u korpu, po tome otisni ga niz rijeku da ga rijeka izbaci na obalu i da moj neprijatelj, koji je i tvoj također, njega uzme.

Ja sam izlio na tebe ljubav svoju da bi ti bio uzdignut pred mojim očima.

40 Onuda je prošla tvoja sestra; ona reče: « Mogu li ja vama naznačiti nekoga

Ko  će se pobrinuti o njemu?»

Tako smo te mi donijeli tvojoj majci da prestane plakati i da se više ne žalosti.

Po tome ti si ubio jednog čovjeka. mi smo te zaštitili od nevolje i podvrgli te rasličitim iskušenjima.

Ti si nekoliko godina stanovao kod ljudi iz Madijana. Zatim si se vratio, po odredbi jednog naloga, O Musa !

41 Ja sam tebe izabrao za sebe samog. 42 Pođite, ti i tvoj brat, s mojim znakovima. Ne zanemarite zazivanje mog imena.

43 Idite k Faraonu, on je pobunjenik; 44 uputite mu uljudne riječi; možda će on rasmisliti, ili osjetiti strah?

45 Obojica rekoše: « Gospodare naš! mi se bojimo da se ne rasljuti na nas ili da se ne pokaže pobunjenikom».

46 Allah reče: « Ne bojte se ništa, da, ja sam s vama; ja čujem i vidim.

47 Idite dakle obojica k njemu i recite mu: " Mi smo, uistinu, dva Poslanika tvojeg Gospodara. Otpusti s nama sinove Izrailove; ne uznemiravaj njih. Mi dolazimo k tebi s jednim znakom tvog Gospodara. Nek mir bude na onome Ko slijedi njegov pravac! " 48 Nama je bilo otkriveno da će kazna sigurno dostići onoga koji nam prigovara laž i Ko se okrene od nas». 49 Faraon reče: «Tko je, o Mojsije, vaš Gospodar?»

50 On odgovori: « Naš Gospodar je onaj koji je dao svakoj stvari njen oblik i koji ju je zatim usmjerio».

51 Faraon reče: « Šta se dogodilo prvim naraštajima?»

52 Musa odgovori: « Znanje je kod mog Gospodara, upisano u Knjigu. Moj Gospodar neće zalutati i ne zaboravlja.

53 Od zemlje je za vas načinio jednu kolijevku; na njoj označio, za vas, putove. Spustio je vodu s neba s kojom mi činimo da klijaju sve vrste biljaka.

54 Jedite i napasajte svoja stada! Evo Znakova za one koji su nadareni rasumom.

55 Od zemlje, mi smo vas stvorili; u nju ćemo vas vratiti i iz nje ćemo vas izvesti još jedanput.

56 Mi smo pokazali sve tvoje Znakove Faraonu, ali on ih je nazvao lažima i odbio povjerovati».

57 On reče: « O Musa ! Jesi li ti došao kod nas da nas istjeraš iz naše zemlje svojim čaranjima? 58 Mi ćemo tebi suprotstaviti jednu sličnu čaroliju. Odredi nam jedan sastanak za nas i za sebe u mjestu koje tebi odgovara; mi nećemo uzmanjkati, a ni ti također.»

59 Musa odgovori: « Vaš je sastanak određen na dan blagdana, kad su ljudi sakupljeni tokom dopodneva».

60 Faraon se povuče; on sazva svoje vještake i po tome ode na sastanak.

61 Musa im reče: « Nesretni vi! Ne izmišljajte laži protiv Allaha, inače će vas uništiti, za kaznu. Onaj koji je izmislio i jednu laž je izgubljen!»

62 Oni stadoše međusobno raspravljati o svojem poslu, ali raspravu zadržaše u tajnosti:

63 Oni rekoše: « Evo dvojice čarobnjaka koji vas hoće istjerati iz vaše zemlje, pomoću svojih čarolija, i uništiti vašu primjernu znanost.

64 Sakupite dakle vaše vještine po tome, u redovima dođite. Onaj koji danas dobije, biće sretan!»

65 Oni još rekoše: « O Musa ! Jesi li ti onaj koji baca ili ćemo mi biti prvi koji bacaju?»

66 On reče: « Ne!... Bacite!»

Njemu se tada učini, zbog djelovanja čarki, da njihovi konopci i njihovi štapovi trče; 67 Musa bi užasnut.

68 Mi mu rekosmo: « Ne boj se! Ti si jači!

69 Baci ono što je u tvojoj desnoj ruci: to će prožderati ono što su oni napravili. Njihov pronalazak je jedna čarobnjačka lukavština. Kamo god da ide, čarobnjak nije sretan ».

70 Čarobnjaci padoše na koljena govoreći: « Mi vjerujemo u Harunova i Musina Gospodara ».

71 Faraon reče: « Vi ste vjerovali u njega i prije no što sam vam ja to dopustio;

Musa je bio prvi koji vas je naučio čaranju.

Ja ću dati da vam odsijeku desnu ruku i lijevu nogu po tome ću vas rasapeti na palmina stabla. Tada ćete vi znati

Ko  je od nas jači, po kazni,

i koja će trajati dugo vremena!»

72 Oni rekoše: « Mi te nećemo pretpostaviti odlučnim dolazima koji su nam doneseni ni onome Ko nas je stvorio:

Odluči ono što imaš odlučiti: ti odlučuješ samo o životu ovoga svijeta.

73 Da, mi vjerujemo u našeg Gospodara ¸da bi nam oprostio naše grijehove i čarke u koje si ti nas uvjerio».

Allah je bolji i on živi vječno!

74 Pakao je namijenjen onome koji dođe kao krivac pred svog Gospodara. On tu neće ni umrijeti ni živjeti isto tako.

75 Oni koji dođu k njemu, budući vjernicima i koji budu izvršavali dobra djela: evo oni koji će zauzimati najuzvišenija mjesta: 76 vrtovi Edenski gdje teku potoci. Oni će u njima boraviti kao besmrtnici. Takva je naknada onome koji se očisti.

77 Mi smo otkrili Musi  : « Pođi noću s mojim slugama. Otvori im u moru jedan put kojim će oni gaziti suhih nogu. Ne boj se da ćeš biti progonjen; ne boj se!»

78 Faraon ga je progonio sa svojim vojskama; val ih je potopio. 79 Faraon je zaveo svoj narod, on ga nije usmjerio.

80 O sinovi Izrailovi! Mi smo vama izručili vaše neprijatelje i vama smo dali sastanak na desnoj padini Brda.

Dali smo da padnu na vas mana i prepelice: 81 « Jedite ovu izvrsnu hranu koju smo vam mi dodijelili; ne bunite se, inače će se moja ljutnja oboriti na vas. - Onaj na koga padne moja srdžba odlazi sigurno u ponor –

82 Ja sam, uistinu, onaj koji oprašta bez prestanka onome koji se vrati k meni, onome koji vjeruje, koji čini dobro i koji, po tome, pođe dobrim putem.

83 O Musa ! Zašto si se ti tako brzo udaljio od svog naroda?»

84 On reče: « To su oni koji slijede moj korak. Moj Gospodare! Ja sam pohitio k tebi da bih ti udobrovoljio».

85 Allah reče: « Da, poslije tvog odlaska, mi smo iskušali narod tvoj; njih je Samiri zaveo».

86 Musa se vrati svom narodu, srdit i tužan. « O moj narode! Vaš Gospodar nije li vam dao jedno lijepo obećanje? Da li vam se savez učinio predug? Ili ste vi željeli da padne na vas srdžba vašeg Gospodara pošto ste vi izdali svoju obvezu prema meni?»

87 Oni odgovoriše: « Mi nismo uzmanjkali sami od sebe obvezi koju smo si nametnuli spram tebe; već smo mi bili prinuđeni nositi tovare nakita koji pripada ovom narodu: mi smo ga pobacali; tako je i Samiri njih bacio, 88 po tome je otud za njih izvukao jedno tele: jedno tijelo koje riče».

Oni tada rekoše: « Evo vašeg Allaha i Allaha Musinog! On je dakle zaboravio!»

89 Ne vide li oni da to tele njima ne odgovara i da ne može njima naškoditi, ni biti koristan?

90 Aron im je prije govorio: « O moj narode! Ovo je za vas samo jedna napast. Vaš je Gospodar, uistinu, Milosrdan. Slijedite me dakle i pokorite se mojoj zapovijedi».

91 Oni rekoše: « Mi se nećemo prestati privrgavati tome dok Musa se ne bude vratio k nama ».

92 Musa reče: « O Harune! Šta te je spriječilo da me slijediš, kad si vidio da oni zastranjuju? 93 Jesi li ti odbio pokoriti se mojoj zapovijedi?»

94 On reče: « O sine moje majke! Ne vuci me ni za bradu ni za glavu. Ja se bojim da mi ti ne kažeš: " Ti si posijao rasdor među sinove Izrailove i nisi se držao moje riječi"»

95 Musa reče: « Što ti imaš za odgovoriti, o Samiri?»

96 Ovaj reče: « Ja sam vidio ono što oni ne vide. Ja sam uzeo šaku prašine ostavljenu od poslanika i ja sam ju basio. Eto što me je moja duša naputila»

97 Musa reče: «Odlazi! Ti ćeš biti prinuđen cijelog života govoriti: " Ne dirajte me! " a jedan vam je sastanak zakazan; i nećeš mu izmaći.

Osmotri svog Allaha; ti si mu ostao svakodnevno privržen; mi ćemo ga spaliti i potpuno ćemo rasuti pepeo u more».

98 Uistinu, sam je vaš Allah Allah . Nema Allaha osim njega! Njegova znanost obuhvaća svaku stvar.

99 Mi ti pričamo, tako, povijest prošlog vremena. Mi ti donosimo Opomenu, koja je s naše strane.

100 Oni koji se od nje okrenu, nosiće težak teret na Dan Oživljavanja, 101 i nosiće ga zauvijek. Kojeg li mrskog tereta, za Dan Oživljavanja, 102 za dan kad će se zatrubiti u trubu!

Tog Dana, mi ćemo sakupiti krivce, smetene, 103 a oni će reći, tihim glasom, jedni drugima: « Vi ste ostali samo deset dana!»

104 Mi znamo savršeno što će oni reći kad jedan od njih, čije je ponašanje primjerno, ustvrdi: « Vi ste ostali sam o jedan dan !»

105 Oni ćete ispitivati glede planina. Reci: « Moj će ih Gospodar pretvoriti u prah; 106 i načiniti od njih ravno polje 107 gdje ti nećeš vidjeti ni ni uzvisina ni ulegnuća ».

108 Tog dana, oni će izravno slijediti onoga koji ih bude pozvao. Glasovi će se spustiti u nazočnosti Milosrdnoga; a ti ćeš čuti samo lagano brujanje.

109 Tog dana, posredovanje neće donijeti ploda osim onome kome Milosrdni bude dopustio, onome čiju on riječ bude prihvatio.

110 On zna što se nalazi ispred i iza njih, dok to njihova znanost ne može dosegnuti.

111 Tad će se lica poniziti u nazočnosti Živoga, onoga koji postoji sam po sebi.

Onaj koji je opterećen nepravdom biće nesretan; 112 ali vjernik koji bude činio dobro neće osjetiti ni nepravdu niti teškoće.

113 Tako smo mi dali da siđe jedan arapski Kur’an u čijem smo mi sadržaju oubličili prijetnje. Može biti da se oni počnu bojati Allaha i da im jedna Opomena bude obnovljena.

114 Neka Allah bude uzvišen: Kralj, Istina!

Ne žuri se u recitaciji, prije nego njeno otkrovenje ne bude ispunjeno za tebe. Reci: « Gospodare moj! Povećaj moju znanost !» 115 Ranije smo mi povjerili jednu zadaću Ademu, ali on je zaboravio nju, mi u njemu ne nađosmo nikakve odlučnosti.

116 Kad mi bijasmo rekli Melecima: « Pokonite se pred Ademom, jedino Ibliz odbi.

117 Mi rekosmo: « O Ademe ! Ovaj je neprijatelj za tebe i tvoju suprugu. Nek vas ne izvede oboje iz vrta, jer ćeš biti nesretan.

118 Nećeš ti biti gladan; nećeš biti gol; 119 nećeš biti žedan; ti nećeš trpjeti od sunčeve žege ».

120 Ibliz ga dovede u napast govoreći: « O Ademe ! Hoćeš li da ti pokažem drvo vječnosti i jedno nepropadivo kraljevstvo?

121 Njih su oboje tu jeli; pojavi se njihova golotinja, oni tad staviše na sebe lišće iz vrta.

Adem bi nepokoran svojem Gospodaru, pao je on u grijeh.

122 Njegov ga Gospodar tada izabra; on se vratio k njemu i on ga je usmjerio.

123 On reče: « Siđite, oboje zajedno, iz vrta, neprijatelji jedni drugima. S moje strane biće vam pokazan jedan pravac.

Onaj Ko bude slijedio moj pravac neće zabludjeti i neće biti nesretan.

124 Ali ako netko se okrene od moje Opomene vodiće sigurno jedan jadnički život, potom ćemo ga mi dovesti, slijepog, na Dan Oživljavanja ».

125 On će reći: « Gospodare moj! Zašto si me doveo ovamo, slijepog, kad sam ja ranije jasno vidio ?»

126 Allah će reći: « Isto tako kao što si ti zaboravio naše Znakove, nakon što su došli do tebe, ti ćeš biti zaboravljen danas .»

127 Tako mi nagrađujemo onoga koji prestupi granice i ne vjeruje u Znakove svoga Gospodara. Da, kazna budućeg života je jača i trajaće dugo vremena.

128 Koliko smo mi uništili naraštaja prije njih. u boravištima kojima se oni sada šeću. Zar im ovaj primjer ne služi kao pouka. Evo pak Znakova za one koji su rasboriti.

129 Da Riječ tvoga Gospodara nije predhodila ovom Danu, kazna bi bila neizbježiva u utvrđeno vrijeme.

130 Podnosi strpljivo njihova govorenja. Slavi hvalospjeve svojem Gospodaru prije izlaska sunca i prije njegovog zalaska. Slavi ih tokom noći jednako kao i u osvit i u sumrak. - Možda ćeš ti biti prihvaćen –

131 Ne ponesi svojih pogleda

	sprem kratkotrajnih uživanja

koja smo mi dodijelili većem broju grupa među njima; to je ukras životu ovoga svijeta, određen njihovoj kušnji. Dobra koja ti je dodijelio tvoj Gospodar bolja su i trajaće dugo vremena.

132 Zapovjedi molitvu tvojoj obitelji, i ustraj ti sam u molitvi.

Mi ti nećemo iskati nikakvog dobra; mi smo ti koji tebi daju ono potrebno. Sretan završetak je za one koji se boje Allaha.

133 Oni su rekli: « Zašto nam nije došao sa Znakovima svojeg Gospodara ?» Odlučni dokaz sadržan u prvim Knjigama nije li njima dakle stigao?

134 Da smo ih mi uništili jednom kaznom koja je predhodila njegovu dolasku, oni bi zacijelo rekli: « Gospodare naš! Zašto nam nisi poslao jednog Poslanika  ? Tad bismo mi slijedili tvoje Znakove, prije nego što bismo bili poniženi i zbunjeni ».

135 Reci: Svatko čeka. Čekajte dakle! Vi ćete saznati uskoro koji su to ljudi koji slijede ispravan put i Ko je onaj koji je dobro usmjeren ».