(Ona)
8 Ja čujem, dragi moj!
Evo ga: on dolazi! Skačući
preko visova,
poskakujući preko brijegova,
9 moj dragi je kao gazela
ili srnino jelenče.
Evo ga: on se zaustavlja iza
našeg zida;
on pogleda kroz okno;
on vreba kroz rešetke.
10 Moj dragi pjeva i kaže meni:
»Ustaj, ti, družice moja,
lijepa moja, i otiđimo.
11 Jer evo zima prolazi;
kiša prestaje, ona odlazi.
12 Cvijeće se vidi po zemlji;
doba pjesme stiže;
i glas se grlice u kraju
našem čuje.
13 Smokvik dozrijeva svoj zeleni plod
i loze u pupoljcima već mirišu.
Ustaj, ti, družice moja,
lijepa moja, i pođi.
14 Moja golubice u udubini jedne stijene,
najskrovitijoj u hridini,
pokaži mi svoje lice,
daj da čujem tvoj glas;
jer, ugodan je tvoj glas,
i tvoje lice dražesno.«
15 »Pohvatajmo lisce,
male lisice
koje pustoše po vinogradu,
dok je još u pupoljcima vinograd
naš[12]
16 Moj je dragi moj, i njegova sam ja,
koji pase među ljiljanima[13],
17 odavde nek' dan otpočine
i nek' sjene pobjegnu,
vrati se! ti, budi kao,
dragi moj, gazela ili srnino jelenče,
na visovima odjelitim[14].