Razlika između verzija stranice "Judita/Libro šesto"
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
mNo edit summary |
||
Red 1:
{{Navigacija1|Judita|Libro peto|}}
== Libro šesto ==
Obrativ se Judit, reče: "Slište ča dim.
: Bog nam će posudit još milosti za tim.
: Zbodte kopjem jednim glavu tuj i pojte
: gori na gradu s njim, ter umistiv ojte.
Ništar se ne bojte. Kada isteče dan,
: odparvši vrat, projte z bukom, s oružjem van.
: Svaki prid gradom stan, da još ne poj doli,
: ni se sa mista gan, ni kreni dotoli.
Dokol njih okoli, totu vas videće,
: zbuče se ter poli šatora hodeće
: i šćiti kučeće budu budit njega,
: ki se zbudit neće jur za vika sega.
Ki kada vide ga prez glave ležeći
: i karvava svega, hoće jih strah sveći.
: Vi kad jih bižeći od zgoru vidite,
: tad smini hiteći na njih oborite.
Slobodno naprite, jer pod noge vaše
: Bog njimi poskite, dat jim će zle paše.
: Probavit će čaše ke su sinoć pili,
: ginut će njih baše, vi ćete bit cili.
I kojojno sili Mesopotami(j)a
: pridav se uhili i sva Cilici(j)a,
: i još s njom Siri(j)a, tuj ćete sada vi
: raztirat, da svi(j)a nogami kud ne vi."
Kako jim reče, svi tako učiniše.
: Akior, jerbo vi kolika moć biše
: Boga, kim dobiše, poganski blud pusti
: u ki pri živiše, poča zakon bljusti.
Boga sartcem, usti jednoga počtova,
: njega t' ne popusti. Pokol se obrizova,
: tuj vazda stanova sa obitil'ju svom,
: sveto životova do konca u gradu tom.
Vidiš li da u kom čoviku pravda jest,
: još da ga triska grom, u dobro ga će unest.
: Dobro će ustat i sest, vekše će nevolje
: napokon ga navest na spasen'je bolje.
Danica jur skolje zrakom odivaše,
: ter čarljeno polje suncu pušćivaše.
: Sunce podivaše jur svitlu glavu van,
: jur svuda sivaše, jure bi bili dan.
Zbodena na ostan na turnu tikva sta,
: i ništar ne postan, s oružjem družba sva
: barom po vrata ta buknu z bukom na dvor.
: Trumbitaš praskat ja protiva vojsci zgor.
Po vojsci sta gromor, tekoše k šatoru.
: Ki bihu pod šator, staše prid komoru.
: Oružjem koporu, Oloferna zbučit
: hteć, jer na zaporu ne smihu mu kučit.
Zamani bi bučit, on se ne probudi.
: Tim se jaše mučit. Shode glave ljudi
: vrataru, da zbudi njega sad, rekoše,
: koga čuti sudi vojvode dojdoše
Govore: "Zidoše od zakutak miši,
: ter nas zatekoše da boj bi(j)u piši."
: Tad Vagav ulisši, u dlan bi beritom,
: za tim poposliši, mneć da spi s Juditom.
Ne čuvši za svitom šušnja ni govora,
: zadi parst za plitom, razmaknu zastora.
: Ugleda trup zgora gdi leži prez glave,
: a pod njim je kora postilje karvave.
Zavapi i plave razdri o se rube,
: i brade pahljave sidine oskube.
: Zatim sobom snube, plačan teče vidit
: od skrovišća kruge u ke staše Judit.
Ne zastav ju, hitit ja da van isteče.
: Istekši ja vapit: "Jedna žena", reče,
: "Židovinka, spletče rugo u sem dvoru,
: priročno poleče Nabukodonosoru.
Evo u svu komoru Oloferne kopni
: na postilji goru, na njemu glave ni!"
: Asirski baše ti glas kada slišiše,
: obojmeknuše svi i svite razdriše.
Svi se pristrašiše, kako komu gavun
: vali zbiv odniše argutlu i tamun.
: Dimajući garbun jidrom paha, huhće,
: miša s morem salbun, on od straha darhće.
Takim strahom dahće bjeno sartce ovih,
: plač ter vapaj bahće, i jur obide svih.
: Ne osta karv u njih, i vidiv na grad dil
: udov Olofernjih, strah jih je veći bil.
Marmor je svuda vril, smete se vas okol.
: Starknja usta od sil, svak je bižat obol.
: Kako kada sokol u nebo se vija,
: jato se ptic odzdol široko razvija.
Ča pri more svi(j)a, naprid se po(j)ima,
: jer ga strah zabi(j)a, duše ne po(j)ima.
: Tako tada njima bojazan micaše,
: simo-tamo svima po polju starkaše.
Svaki se bojaše jer Betulijani
: oružnih hust staše nad njimi u strani.
: Ki vidiv da bani asirski odbigoše,
: s onih gornjih stani vičući stekoše.
Stižući bodoše mnozih šćipačami.
: Mnozih posikoše po pleću sabljami.
: Mnozih ki lugami na konjih bižahu,
: sabjeni praćami legoše u prahu.
Nevidom svi(j)ahu. Nigdar toke sile
: u toliku strahu, ja mnju, nisu bile.
: Kud su god hodile, ni kih moći manje
: jesu naskočile, ni tirale hlanje.
Ozi(j)a, da na nje od gradov pripuste,
: jer će biti sa nje, da jih ne upuste.
: I da ljudi huste zaskoče na cistih,
: mače, ki to zuste tičući po mistih.
To pisa u listih, ke kada pročtaše,
: od mist onih istih harlo se sticaše.
: Ter ti jih tiraše, derući, bi(j)ući,
: gdi su njih mejaše deri dopirući.
Meu tim slazući od Betuli(j)e, ki
: grada čuvajući ostali bihu svi.
: Asirski okol gdi biše ostao pust,
: mnogu pratež ondi raz(u)zeše u hust.
Kako vinograd gust, kad je voće zrilo,
: koga ne bude bljust pudar ni pudilo,
: jato ga pokrilo čvarljak, grozd ne ojde,
: kad se je najilo, s punom gvačom pojde.
Tako svaki dojde ši(j)u nakarcavši,
: i u gradu projde, okol razsakavši.
: Za njimi prignavši, ča gonit mogoše,
: ki, vojsku zagnavši, z dobitjem pridoše.
Tuj blago snesoše od asirske sile,
: i ča dotekoše, svim riše da dile.
: Nikogar ne uhile, svi biše bogati,
: i po pune zdile jaše blagovati.
Jaše napi(j)ati, Bogu hvale daje,
: i veseli stati redom počitaje
: gdi ki dostizaje biše koga ubil,
: gdi ki priticaje biše put zaskočil.
Bože, kolikih sil kolika gardina,
: kolikih slava dil i hvale visina,
: koli vred izlinja pribiv se na poli!
: Tako Bog načinja svih ki su oholi.
Svi gradi okoli činiše vesel'ja
: i na svetom stoli klaše mnoga tel'ja.
: Cvitja tere zel'ja tla su natrusili,
: borja tere jel'ja zide su nadili.
Trublje su trubili, bubnji su bubnjali,
: svirale svirili, cindre privartali.
: Hvalu Bogu dali u pisnih pojući,
: tance su igrali, svitila žegući.
Hvalu još dajući dilu Juditinu,
: kim dobivajući skupiše litinu.
: I gradi u istinu zdrišiše straha grop,
: ki mnjahu da zginu pod toke sile snop.
Eliakim, veli pop od Jerosolime,
: noseć smočen isop kropljaše da snime
: nečistoć onime ki se ockvarniše
: svite martvih prime, kih zagnav ubiše.
Za njim ti grediše popovi mnogi zbor,
: s njim grede dopriše Betuliji na dvor.
: I kad pram njim odzgor Judita iskasi,
: svakoga ju govor s hvalom dobročasi.
Riše joj: "Slava si Jerosolime sve,
: sva radost naša si, počten'je zemlje se.
: Jere je sartce tve muški se nosilo,
: tobom je strane ove misto oživilo.
A sve je to bilo, jer čistoću tvoju
: pogleda Bog milo i da t' milost svoju.
: Jer sta u pokoju, muža ne poznavši,
: i u svetih broju, parvi ti umarvši.
Bog tebe zazvaši sparti nas brimena
: i tebe obravši proslavi t' imena.
: Tim blagoslovljena biti ćeš po sve dni.
: Biti ćeš blažena gdi dobru konca ni."
Takovom nju oni besidom slavljahu
: i Bogu pokloni s njom prikazivahu.
: Ki godi imahu Olofernja blaga,
: k njoj ga prinošahu, ona Bogu da ga.
A sad veras snaga mojih nju hvaliti
: slaba jest i naga. Ništar manj naviti
: neću se šćediti hvale, koko mogu,
: jer se isčuditi dilu nje ne mogu.
Smionost svoju mnogu ukaza Delbora,
: kad razbi nalogu vojske kon Tabora,
: da čast togaj stvora z Barakom razdili
: i s ljudmi njih dvora ki biše u tom dili.
Jahele još sili hvala se pomina
: jer kralja uhili od Kane Jabina.
: Kadano bi smina Sisaru ubiti
: kino k njemu plina općaše nositi.
Da to učiniti sama a samomu,
: i čaval zabiti (j)ur pristrašenomu
: laglje je ner tomu ki steć meu svojimi
: prićaše svakomu da će vladat svimi.
Još je dika s timi i onoj ka Sibi
: svitom svojim snimi glavu kako ribi.
: Grad jur na pogibi tad Abela biše
: i u toj potribi tim se slobodiše.
Da toj učiniše jednomu vele jih,
: a njoj hvala biše ka na to svede jih.
: Da ka meu veće jih sama vojvodu ubi
: i tim zatira svih, koli slavni(j)a bi.
Palas smila ne bi toko ni Diana,
: prizvavši joj k sebi s strilami Peana.
: Ni kano Trojana kralju nos odrubi,
: sasvim desperana, jer joj sina zgubi.
I keno suzubi muških vojask stahu,
: jake kako dubi, hrab(r)o se nošahu,
: na konjih ticahu prez sasa desnoga,
: gdino prižimahu kopja bodežnoga.
Ne bi smile toga u obraz pozriti,
: a smila je koga Judita zgubiti.
: Koj poni Hipoliti, koj Pantasileji,
: more se saviti kruna, ka je oveji?
Ni slave takeji dostojna, ka kada
: ču na svojoj meji Babilona grada,
: da se sam oblada, od nje se odvargši,
: opet ga podklada, kose ne uzvargši.
Ni keno ner svargši nepri(j)atelja s konj
: i život mu stargši, mečem sikući po nj.
: Takov tada zakon biše meu Zamate,
: nimahu taj poklon da budu mužate.
Ni ke Pira z bate rekoše odrinut
: ispod Sparte da te, ali s njom izginut.
: Zato od nje minut inamo ne htiše,
: Pir osta ostinut jer se i one riše.
Ni ke, kad razbiše Cimbre rimske sile,
: same se ubiše jer nisu hotile
: da budu sidile žive pod inimi,
: ner u boj hodile tada bihu s kimi.
Ni ona ka primi od Meleagra čast
: jer parva meu svimi prostrili prascu mast.
: Prascu ki svaku slast kalidonskih dubrav
: (toku imaše vlast) gubljaše ne sustav.
Svih tih zajedno stav, ter Judite hvale
: s hvalami njih pristav, reć ćeš: Njih su male.
: Pri toj su ostale kako pri hartu zec,
: pri sokolku gale, pri sunačcu misec.
Njih jošće slave breč po zemlji boboni,
: po zemlji (j)e nje teč - a na nebi (j)e ni.
: Juditina zvoni i visoko gori,
: gdi (j)u s sobom poni, gdi su an'jelski kori,
Gdi su rajski dvori, kerubin, serafin,
: gdi su svetih zbori, gdi Bog i Božji sin,
: gdi (j)e svitlost prez tmin, radost prez pečali,
: gdi ni konac ni fin dobru nje ni hvali.
A sad, ki ste iskali segaj svita slavu,
: ki ste nastojali imit slug zastavu,
: ki li dvigši glavu vojske ste vodili
: i svita daržavu poda se podbili;
Ki ni svojoj sili, ni svomu blagu broj
: reći ste umili, živeći u pokoj
: i u raskoši svoj: vi(j)te, je l' dika ta
: vaša takmena ovoj ka se Juditi da?
Ona se sada sja, vi ste u tamnosti.
: Nju radost obuja, vi ste plačni dosti.
: Ona je u milosti kralja nebeskoga,
: vi ste u gardosti djavla paklenoga.
Tim ti se svakoga slava vred zamini,
: ki zabivši Boga, svit ljubi i cini.
: Da tako ne čini presveta Judita,
: zato Bog učini da je blagovita.
Da se po sva lita i po vikov vike
: hvala nje počita, nje pronose dike
: po mora, po rike, po zemlje okol vas,
: i gdi sve vernike sabire vičnji spas.
Jur poni svaki nas nju hti(j)mo sliditi.
: Jur počnimo danas pobožno živiti:
: moliti, postiti, ponizit dušu i put,
: ostrine nositi, gizdav odvrići skut.
Daržat čistinje put, telu ne dati last,
: da svagdan truda prut, da nam ne da napast.
: U svem Bogu dat čast, a ne moći svojoj.
: Da Duha Sveta mast pomaga vazda njoj.
Utišen'ja pokoj diliti ubozim,
: prostiti nepokoj uražen'ja mnozim.
: I svakim nemozim pomoći ne kratit,
: i ka svakim mozim s ljubicom se obratit.
Ljubav ljubvom platit, ljubvom i gardinu.
: Za zlih Bogu vapit da jim da dobrinu.
: Ljubiti istinu, laže se čuvati,
: ufan'ja slatčinu nigdar ne pušćati.
To t' su bili pati, za ke Bog gospodin
: dostoja se obrati Juditu, kako t' dim.
: Po njoj da zgasi dim Oloferna ljuta
: i slobod poda svim ki čekahu pruta.
I ki jur ni muta nimahu ča piti,
: lica suha, žuta pričali nositi.
: Po njoj jih nasiti obil'ja mnogoga,
: po njoj jih naparti blaga još svakoga.
Svi puci cić toga veselit se jaše.
: Ova hvaleć Boga radosno pojaše.
: Svak, ki totu staše, uši gori napan,
: pisan nje slišaše, riči svoje zapan.
Ovo biše pisan ku ja govoriti:
: "Otvorite usan, počnite hvaliti
: Boga i slaviti u cimbale zvone,
: kitare udariti, psalm peti tone:
Bog bo potr one ki rat podvigoše.
: Onim milost klone ki stav uzdahoše.
: Zgubit nas dojdoše asirski odbori.
: Toga ne stigoše, Bog njimi obori.
Dolce, varhe, gori bihu pokrilili.
: Vod naših izvori bihu zavalili.
: Požgat su pritili sela naša i stane,
: žene z ditcom htili vest u svoje strane.
Inim dati rane, svih smartno sikući,
: da Bog naš nas brane, njih slomi tukući.
: Karvavca dajući pod oblastju žene,
: sile njih hotući da budu smetene.
Zatoj ti spletene biše mnogim strahom,
: razbjene i bjene karv smišaše s prahom.
: Ke s nesmirnim bahom bihu nastupile,
: a pak s ovim gradom bit se nisu smile.
Oloferna bile nisu mnozih ruke,
: ni ga naskočile vojske, napan luke,
: ni pojamši suke žiganti nesmirni,
: ni od meči zuke ljudi boju birni.
Da u suknji pirni Judit, hći Merara,
: i pameti virni pozorom ga vara.
: Svarže s sebe stara udovna odila
: i sta na njoj zgara zlato, biser, svila.
Rumena ter bila lica sva učini.
: Pojde kako vila: tim njega prihini.
: Tim sartce u pini stavi mu pak glavu
: odkla kako svinji ali kako bravu.
Čut bi kako lavu vijan'je plača njih,
: bižeći po travu kad vidiše mo(j)ih.
: Ki jih tukaše svih, goneći kako skot,
: sto tisuć biše kih i četarsta krat stot.
Božja bo to bi hot, tako da bigaše
: okola pustiv plot. Naši jih stizaše.
: Naši jih deraše, oni predajući,
: naši jih rizaše, oni se ne rvući.
Zato sad pojući recmo u radosti:
: Bože svemogući, kolike s' kriposti!
: Ki tvojoj jakosti mogu bit opori?
: Sve od tve strahosti terpi jer sve stvori.
Ganut se je gori i svita zemlji svoj,
: kada ti odzgori, sardit pogledaš k njoj.
: Da strah u kih je tvoj, bojeć se zgrišiti,
: ti jim ćeš dat pokoj, ti jih uzvišiti.
A kino prititi narodu budu mom,
: ti jih ćeš suditi i starti rukom tvom.
: Pasti će s moćju svom u oganj neugasljit,
: bit pića čarvu tom ki nigdare ni sit."
Zatim puk ja hitit u Jerosolim pojt.
: Bogu se poklonit ki jih li ne hti ojt.
: Hteć barzo tamo dojt, putem se varviše,
: prišad, u tempal projt po vrata nagliše.
Saužge činiše gori na oltare,
: zavite svaršiše prikazavši dare.
: Stahu redom žare gdi se umivahu,
: i tamjana pare svuda se vijahu.
Mirisi vonjahu, zvonjahu psaltiri,
: popovi pojahu, odpivahu miri.
: Sjahu kandaliri zlati, sedmostruci,
: i bili dupliri, kako puri luci.
Dvigši obi ruci, a prignuv kolina
: klanjahu se puci hvaleć Gospodina
: Vesela družina mnogu čini radost,
: jer kim biše tmina, slaja jim bi svitlost.
Juditina milost oružje pridava,
: Olofernja oholost kim se oružava.
: Koga joj tad dava puk nje kad u gradu
: s plinom ujahava, vesel glade bradu.
U tempal da dadu tuj. Reče: "Čast Bogu."
: I k tomu nadadu karzno na kom nogu
: steriše, ki mnogu oholast odside
: kad ona nebogu glavu mu odkide.
Tri miseci side u Jerosolimi,
: tuj pi(j)ući i jide. Judita sa svimi
: vele veselimi blagdane radosti
: čini, jere primi dobitja milosti.
Paka u naglosti svi se razidoše,
: kino bihu gosti, svak k svo(j)im idoše.
: Da parvo pojdoše Juditu združiti,
: od nje odidoše čtovani i siti.
Ona posta biti slovuća po svitu,
: počaše ju čtiti više svih uznitu.
: Zatim vazda svitu udovne čistinje
: nosi na se zditu, odkol umri muž nje.
Do stare starinje živi u počten'ju.
: Lakesis trudi nje ču tad u preden'ju,
: Kloto u varćen'ju, Atropos pririza,
: Kad ona življen'ju sto i pet lit stiza.
Grob ju on poviza u ki joj muž biše,
: veće se ne dviza od tud gdi ju skriše.
: Duh se veseliše da - puti tamnice
: izbavljen - grediše gledat Božje lice.
Puk obrazom nice nad greb plačan zarča
: govore: "Danice svitlost nam pomarča,
: keno glas potarča slavan po svitu svem
: i nju smart posarča, evo je u grobu sem.
Sama ka biše prem dostojna živiti
: za napokonnji(m) dnem svih vikov, svih liti.
: Ojme, da viditi nećemo ju veće,
: ni s njom govoriti. Obrati nam pleće.
Utišit se neće, Judita, za tobom
: puk ov, jer ležeće neć ga pri(j)at s sobom.: : 2075
: Ti s' zaparta grobom, mi suze ronimo,
: ubjeni smo znobom, ča ćemo, ne vimo.
Ti nam biše, vimo, utiha pečali,
: a sada kopnimo prez tebe ostali.
: Svi smo, evo, pali kako prisičen bor,
: i veli i mali tebi upje: "Otvor!"
Otvor, ter nas zatvor s sobom u tom grebi.
: S tobom umriti umor gorak nam jur ne bi.
: Da gorko po tebi živit je življen'je,
: svaki plače sebi da zgubi utišen'je.
Da zgubi učen'je svake riči prave,
: da zgubi dičen'je svake s tobom slave.
: Ojme! Da prez glave ostasmo marzal trup.
: Sartce jadi dave, ostasmo pribjen stup.
Ojme! Tko toko tup i tvard more biti,
: da bjen od tacih krup neće pocviliti
: ali ustaviti pečalno tužen'je?
: Gdi ste naši sviti, gdi s' naše počten'je?
Gdi si urešen'je, gdi si naša časti?
: Gdi si uzvišen'je israelske vlasti?
: Gdi si vela slasti svetoga života?
: Gdi s' razuma splasti, gdi s' svaka dobrota?
Od nas se odmota, a sad ča čekamo,
: ner da nam teškota nika pride samo!
: Prez tebe predamo, prez tebe hoditi
: ne umimo kamo, ni ča učiniti.
Ti nas zašćititi od zla umi(j)aše.
: Ti nas obraniti od sile mogaše.
: Sunce, ti nam sjaše u dne ter u noći,
: dokla ti življaše. Tko će sad pomoći?
Timi žutki voći svi se pokladahu.
: Take tužbe moći k sartcu privijahu.
: Tako žaleć stahu. Osmi dan kad pride,
: svi jure mučahu, svak na stan otide.
Sila ne izide koja bi zadila
: sela ali zide sinov Israila.
: Dokla je živila Judita na saj svit,
: zemlja je u mir bila i potom vele lit.
Dan u ki bi dobit Oloferne čtiše,
: svećen je vazda bit od tih ki dobiše.
: Dokla ne podbiše pod jaram svu šiju,
: pokol umoriše s proroci Mesiju.
Komu poklon diju, Bogu, spasu momu,
: jere konac viju počitan'ju tomu.
: Juditi u komu slava će bit dokol
: svitu zemaljskomu počne gorit okol.
Ako li daj dotol dokla zemlja ova
: bude na karte sfolj slovinjska čtit slova.
: Trudna toga plova ovdi jidra kala
: plavca moja nova. Bogu budi hvala
Ki nebesa skova i svaka ostala.
Amen.
----
<center>Ovdi svaršuju knjige Marka Marula Splićanina<br/ >
svarhu istorije svete udovice Judite,<br/ >
štampane u Bnecih po(m)njom i nastojan'jem<br/ >
Petreta Srićića Splićanina.<br/ >
Na svem Bogu hvala. Amen.</center>
<br/ >
In Vinegia per Guilielmo da Fontaneto de Monteferrato ad instantia de maistro Marco libraro al signo del libro. Nel anno del Signor(e) MDXXI, adi XIII agusto.
Linclito Antonio Grimano principe vivente.
[[Kategorija:Judita]]
| |||