Razlika između verzija stranice "Judita/Libro peto"
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
mNo edit summary |
||
Red 1:
{{Navigacija1|Judita|Libro četvarto|Libro šesto}}
== Libro peto ==
Oloferne, pokol tej riči zgovori,
: tim, ki stahu okol, reče: "U komori,
: gdino su zatvori blagu sakrovitu
: i tvardi zapori, povedte Juditu,
Ka po svo(j)em svitu, u komno ni starvi,
: zemlju zlata situ dat nam će prez karvi.
: Davajte joj parvi dil jistve i kruha,
: ki se meni marvi, ka se meni kuha."
Judit strese uha. "Neću", reče, "toga
: da, ockvarniv duha, ne razsardim Boga.
: Da jisti ću ovoga ča vo s sobom nosim,
: za da pri onoga, ča t' rekoh, isprosim.
I još da prip(r)osim da spiši te strane
: dati t' Bog, ke mnozim po svitu su znane."
: On reče: "Tej hrane ča ćeš učiniti
: kada ti nestane, o čem ćeš živiti?"
Ona se rotiti priča ponasmihnuv
: da brašno saspiti ko doni pribignuv
: neće, dokla dvignuv ruku svu ne svarši
: i počine stignuv ča misal nje varši.
Baruni odpar(v)ši vrata od ložišća
: i svuda nastar(v)ši sviona krovišća,
: rekoše: "Hladišća tuj su tva, gospoje."
: Ona se namišća i reče: "Dobro je."
Da parvo ovo je isprosila moleć,
: molitve dit svoje u noći ishodeć.
: Da nitkor, odhodeć: "Kamo ćeš?", reče joj,
: ni opet dohodeć: "Od kud greš? Ča je toj?"
Toj biše dao njoj Oloferne, svo(j)im
: vratarom tad takoj zapovid čine svim.
: Taj slobod dvima njim, Abri ter Juditi,
: da bude, ne inim, za tri dni služiti.
Ona izhoditi ja k dragi slazeći,
: k potoku hoditi vodom se čisteći,
: a pak uzlazeći Bogu se moljaše,
: da, puk slobodeći, spuni ča mišljaše.
Za tim čista staše u komoru došad,
: ni se okusaše ner jur sunce zapad.
: Ko četvartom izšad, svitlost svim ljudem da,
: i Oloferne tad dvor na večeru zva.
Slugu Vagava sla da Juditi veli
: da sram odvarže ta, da se k njemu seli.
: I ča on uzveli, pristane učinit,
: a dar, kino želi, svaki hoće imit.
Jer mu će prirok bit da žena stoji tuj,
: a on da će živit želeć imiti njuj.
: Pojde Vagav i suj besidu poni njoj.
: "Vladiko", reče, "u onuj jure komoru poj
: gdino gospodin moj sedeći počiva,
Želeći obraz tvoj ki suncu odsiva.
: Zatoj te priziva da s njim i pješ i jiš,
: da vesel pribiva dokol uza nj sidiš."
"Ka sam ja da barž mniš", Judit odgovori,
: "da neću na pospiš pojt u toj komori?
: Ki su mo(j)i opori, da hizat uz ostan
: mogu, ali gori reć: Niže mene stan.
Bud poni dobro znan, ča je drago njemu:
: meni (j)e kako man i slatko u svemu.
: Raba ću bit temu za moga života,
: ako mu sam čemu, zna njega dobrota."
Takoj riči mota Judita vesela,
: da je ta pohota Oloferna svela
: na taka jur mela da će leći nice,
: a gradi i sela steći parvo lice.
Kad spusti udice ter zadije ribu,
: istežuć tunjice, mahne gori šibu
: ribar i potribu ima jur dat ju van,
: radostan da hlibu smok mu je pripravan.
Tako, kad osnovan jur misli svoje teg
: vidi Judit, izvan urehe na se usteg
: i skuta pouspreg, radosna pojde tad
: da tuj, rukom poseg, osnovu otka sad.
Oloferne nju kad prid sobom ugleda,
: u ljubavi zašad, sartce mu uspreda.
: Slaja mu bi meda, da gorkost će žerat,
: studeniji leda kada bude ležat.
Kon sebe ju pojat hiti za tarpezom
: i niže njeje stat zapovidi knezom.
: Njoj reče: "Obezom jesi me obezala,
: jer harlim potezom dojti si hajala.
Tim si dostojala da pri mni milosti,
: ku želiš, imala budeš u radosti.
: Sad vesela dosti sa mnom pi(j) ter blaguj
: i s ovimi gosti obilo se počtuj."
Ona njemu uz tuj zahvalivši, reče:
: "Veselo ću stvar tuj učinit, jer steče
: blagost, pokol čeče uza te raba tva,
: ka želi da kleče prida te zemlja sva."
Tad pi i blagova ča biše opravila
: Abra i gotova prida nju stavila.
: Meu tim je nudila njega da ji i pje,
: ter ga veselila da se većma nal'je.
Da kada se opje, zaspi i zahrope,
: požre takoj osje, da veće ne sope.
: O, kino se tope u žartju mnogomu,
: vijte kako ope život sad ovomu!
Ne njemu samomu grih je ta naudil,
: da jošće svakomu u kom je kada bil.
: S toga je izgubil Adam s Evom milost,
: ku je najpri jimil, svih vargši u žalost.
Noe svoju sramost odkrivši grubo spa
: kad ga obali jakost vina ko garlu da.
: Lota kad pjanost ja, ne znajuć spi uz kih,
: ma njih, kim biše ća, čini sinov svo(j)ih.
Esau liše tih parvorojen'ja čast
: i blagoslovi svih otčevih zgubi slast.
: Jer davši garlu vlast pri voli požriti
: od zdile jedne mast ner sve to imiti.
Puk božji živiti o pići nebeskoj
: počan, ja marziti, objistan jur, na toj.
: Egipskih lonac loj želeći, ushvali,
: i njih mnozih zatoj Bog smartno popali.
Običaj on zali sinov Hele popa
: ki su umicali meso iz ukropa.
: Smartju jih pokopa, vze njemu popovstvo,
: jer ne poja stropa na njih nepodobstvo.
Vino ter oholstvo Aleksandra smami
: tako da ubojstvo svo(j)imi rukami
: stvori, pak suzami lica gorko umi
: obujat tugami: toko draga ubi.
Centaure pogubi Peritov s Lafiti,
: jer hvataje zubi, jer pjani i siti,
: onih kih počtiti njih dostojaše se,
: za žene zaditi ne sramovaše se.
Saki zgubiše se kad u Cirov okol
: stupiv, ob(j)iše se, opiše. I pokol
: legoše kako vol, on na nje napusti,
: razbi jih, da jim bol, živih jih ne pusti.
Vino život shusti Lacida i Krisipa.
: Mudrost od njih usti začarni taj sipa.
: Taj konac opipa pitanski Arceslav
: i on pjan udipa u Karonovu plav.
Toj se hudinji dav Antiok, moguć kralj,
: jaki kakono lav, s kimi (j)e za stol stal.
: Bi jih pjan. Bi njim žal. Tarpiti ne htiše
: sramotu i pečal ter ta ga ubiše.
Bolje ti mu biše u boj smart pri(j)ati
: još kada imiše sa Rimnjani rati
: nere živu stati do stotin lit roka
: pak konac imati tolika priroka.
Raskoša obroka i vina ko sarka
: učini žestoka Antoni(j)a Marka:
: silan po Rim tarka vlastele koljući
: njih blago raztarka kuhačem dajući.
Toj ga podtičući Kleopatru ljubi,
: ženu pušćujući. Po tom sebe zgubi.
: Ki su taki zubi, zlobe će nadvrići
: kako vethe rubi kripost će odvrići.
Na konac nesrići upast će u svakoj:
: nemoć jih će sići, stumak ne dat pokoj.
: Smalit će razbor svoj i jošće iman'je,
: pak u vikomnji znoj biti će njih stan'je.
Zadit će smijan'je drugi, rič su čuvši,
: govorit: Zaman je, tarbuh nima uši.
: Razbire piću si i slasti privraća,
: i vina oku(s)ši, ter u se sve svraća.
Da kino se odvraća od dobra nauka,
: prida nj se ne izvraća ča se totu kljuka.
: Tim piše ma ruka, kimno svetu duhu
: ne zgodit jest muka veća ner tarbuhu.
Ki nimaju buhu huda utvarjen'ja,
: zalizlu u uhu spasena slišen'ja.
: Da jur govoren'ja rič se tamo vrati
: na saj spoviden'ja odkle se uvrati.
Oloferne stati na noge prejedva
: mogaše. Jer jati koko mogahu dva
: toliko sam on zžva i obuja ga san.
: Vagav zatvaruć, zva inih da gredu van.
Idoše na svoj stan, sobom teturaje,
: jerbo ne jedan žban popiše spi(j)aje:
: redom začinjaje, zdravicu obnose,
: jednu popi(j)aje, a drugu donose.
Pojdoše zanose tud ovud nogami.
: Sami se nadnose, kimljući glavami.
: U obraz jim plami a na nosu para,
: i na brade prami lašćaše se ckvara.
Tarbuh kako žara nadmen odstojaše.
: Rič, ku potopara, jazik prikošaše.
: Sviste ne saznaše, ctakljahu jim oči,
: rugo njimi staše i smih se potoči.
Jer niki o ploči udri sobom pad se,
: niki se pomoči, niki kara svad se,
: niki daržat rad se, druga uhitiše,
: ter i z drugom zad se uznak uzvarziše.
A niki rigniše, niki se gnušahu,
: a niki ležiše, niki na nj padahu.
: A druzih nošahu, stavit jih na odar.
: Toko se saznahu koko martav tovar.
Tko će imiti var ustegnuti garla,
: pogledaj ovi bar ter vi(j) je l' umarla
: tuj čast i doparla tamnost i gardinja,
: ka je oto svarzla da je vitez svinja.
Sad vi(j) kako linja Olofernja sila,
: kako ju razčinja hot nečista dila.
: Postilja je bila na sridu komori,
: mehka, čista, bila, s pisani zastori.
Na njoj se obori Oloferne unid,
: zaspa većma gori nego morski medvid.
: Speći ga tako vid Judit, Abri svojoj:
: "Poj polahko naprid", reče, "na vratih stoj!"
Ove dvi tad u toj ložnici ostale
: s Olofernom, u njoj ne bihu zaspale.
: Poni od tej stale na vratoh Abra sta,
: jesu l' straže pale, oslihovati ja.
I straže i čeljad sva ka biše okoli,
: biše kako martva. Svi bo na tom stoli
: jiše kako voli, da još veće piše.
: Bditi ne bi koli, straže ne činiše.
Ki (j)e nebes više i ki svaka more,
: jur odlučil biše puku da pomore.
: Judita zastore postilji razmače,
: sartce joj kopore, bliže se primače.
Ruku s rukom stače i k nebu podvignu,
: na kolina klače i suzami rignu.
: Glasa ne izdvignu, da moli u sebi:
: "Bože, daj da stignu ča je godi tebi.
Stvori milost meni, pokrip rabu tvoju,
: strah mi vas odnemi, dvigni ruku moju
: da stvar svarši koju misal moja plodi,
: da se tebe boju puci ter narodi!
Sada, sada hodi, tvoj grad Jerosolim
: od nevolj slobodi i vas puk tvoj, molim.
: Rasap daj oholim ki se uzvišuju,
: pokoj pošlji boljim ki se ponižuju.
Ovo ča veruju po tebi ja moći,
: koko potribuju, hoti mi pomoći.
: U dne ter u noći tebi da hvalu dam,
: jer u tvoje moći sad svaršit to uzdam."
To rekši dviže ram i na nogah postup,
: ter muče bičag snam ki višaše o stup.
: Podri ga, kičmu zdup Oloferna jednom,
: a drugom rukom lup, kla skube objednom.
Hronu, strepi sobom, ležeći on uznak,
: darhta ruka s nogom, vas se oslabi pak
: izdaše. Ne bi jak. Garkljanom siča karv.
: Tako t' zgibe junak, tako spusti obarv.
Zgrize ga mao čarv oružjem njegovim.
: Ubi ga ženska sarv, ki biše prostro dim
: da zajme svitom svim. Ki mnjaše da ni Bog
: silam njegovim tim jest protiviti mog.
Prostri se tuj nebog, prez glave, kako panj.
: Juditi Bog pomog kada napade na nj.
: Da joj ni trud zamanj, da stvari viru da,
: prikla ga, steć uza nj i odni glavu t(j)a.
I Abri reče: "Na, u dvanjke toj zatvor!"
: Sama se prope i sta, skide s odra nastor.
: Odvaliv trup od zgor, pak po običaj svoj
: izidoše na dvor, kako da mole obhoj.
Ne dav nogam pok(o)j, projdoše vas okol,
: premda jim biše znoj, obvargoše prodol.
: Kako kada sokol uhvati lovinu
: zavje se više skolj, side na visinu.
Ne pustiv živinu iz nohat, ku je jal,
: dokla dopre stinu gdi je gnjizdo svijal.
: Harlo ti (j)e lital, da se napitaju
: ptići, jerbo je znal da lačni čekaju.
Tako t' ne sustaju ove dvi, ni sidu,
: dokla ugledaju vahtare na zidu.
: Pojdoše po brigu, i kad bi blizu vrat,
: Judita napridu uzupi, napan vrat:
"Otvorte, otvorte grad, jere je s nami Bog!
: Otvorte, otvorte! Sad oni ki (j)e svemog
: puku svomu pomog, skazal je svu kripo(st).
: Nečistih u barlog varže, nam da milost."
Pri(j)am jih u naglost, stražane idoše.
: Nenadinu radost tu popom rekoše.
: I svi se stekoše, Juditu vidiše,
: svitil'ja snesoše, jerbo još noć biše.
Judita sta više i jer staše gromor,
: svi bo se čudiše, ne mneći jur nitkor
: da ju on sčeka zbor - rukom da zlamen'ja,
: da muče ter govor sliše nje činjen'ja.
Uši na slišan'ja dvigoše primuknuv.
: Reče: "Humiljen'ja pridajte poniknuv
: Bogu, jer uzdvignuv on ki u nj ufaju,
: onih bi prikinuv kino ga ne haju.
Kino toku vaju nas pridati napi,
: karvi tuje žaju, svoju pivši, zapi.
: Glas vaš Boga vapi i Bog rukom mojom
: Oloferna (s)kvapi su noć pravdom svojom."
Tad pohvativ rukom z dvanjak ize glavu,
: ukaza prid pukom strašnu, svu karvavu,
: klanu kako bravu. "Evo glava", reče,
: "kano su daržavu priti da rasteče."
Pak razvivši peče: "Evo", reče, "karzan
: na kom pjan pričeče, na kom karvju parzan
: osta vele marzan, kad od jedne žene
: smartju bi povarzan, Bog pomogši mene.
Ki stvar tako rene, ki moga počten'ja
: čuva da ne uvene s nikoga zgrišen'ja.
: Da meni vraćen'ja, da sebi dobitje,
: da vam slobojen'ja, da svim dobro žitje.
Njemu poni pitje slavno hti(j)mo peti,
: tere žgati žartje, a zlobe odneti,
: pravoga oteti. To će biti dike
: njemu, ki (j)e sveti, milostiv u vike."
Vidivši puk like nevolj svo(j)ih, pokol
: Bog jur protivnike smete i njih okol,
: prignuše glavu dol, njemu zahvališe
: slaveć njegov pristol, Juditu hvališe.
Ozi(j)a tuj biše, od vesel'ja suzi,
: radosno uzdiše videć konac tuzi.
: Kakono ki upuzi u porat jur mneći
: da ga val pogruzi - vitar strašno dmeći.
Raduje se steći zgibil koj ubiže,
: u sebi misleći, ter spasan ku stiže.
: Hvalu Bogu dviže da ga ne poklopi
: more i ne stiže, ko mnozih potopi.
Tako ti meu popi vesel Ozi(j)a stav.
: Su besidu sklopi: "Boga svak", reče, "slav
: ki milo k nam ustav. I moć ženske desne
: moćju svojom nadav, protivnim glavu sne.
U noći ter u dne budi vazda s nami.
: Pečal, misli trudne vazda nam odnami.
: A ti meu ženami blažena s' Judita,
: Blažen Bog ki rami svo(j)imi te šćita.
I od zla zamita, i ruku upravi
: na smart, koga prita vas svit u strah stavi.
: Tako te proslavi, da će t' hvale dati,
: u svita daržavi svi ki budu stati.
Pri će se vraćati ka vrilu vode rik,
: po moru plavati od svih težina sik,
: svitlost sunčenih zrik u istok zahodit,
: nere će tvo(j)ih dik slavan glas ne hodit.
Ka život ohodit nisi se šćedila,
: za ovi slobodit puk od pogibila.
: Platit takaj dila nitkor nas ne more,
: Božja t' jih plat sila, kano svaka more."
Toj on odgovore, ki bihu tuj ljudi,
: svi usta rastvore, riše: "Tako budi!"
: Dozvan dojde tudi i Akior nebog,
: pače blag, kad trudi olahča mu nalog.
Reče mu Judit: "Bog israelski danas,
: koga, da je uzmog obarovati nas,
: ti reče, neka znaš, prikla u ruku mu
: vrat, kako jedan vlas, neverniku tomu.
A da vidiš komu, ovo t' glava onoga,
: u oholstvu svomu ki pogardi Boga.
: A tebe dilj toga reče da će zgubit,
: kad puka ovoga klat bude i rubit."
Akior u subit prenu se, ugledav
: glavu ka ga ubit reče, totu zagnav.
: I ništar ne postav, pristrašen poniknu,
: kako na koga lav iznevarke riknu.
Kad se dviže, kleknu polag njeje nogu
: pokloniv se reknu: "Blažena s' pri Bogu,
: Bogu tvom ki mnogu svim po te milost da.
: Moć njega svemogu hvaliti će svuda
Po svem svita stogu, sluti budeš kuda.
[[Kategorija:Judita]]
| |||