Razlika između verzija stranice "Judita/Libro četvarto"
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
mNo edit summary |
||
Red 1:
{{Navigacija1|Judita|Libro treto|Libro peto}}
== Libro četvarto ==
Oni odašadši, Judit u komori
: svojoj tad pošadši, dviže ruke gori.
: Ter tako govori lugom potrusivši
: svu glavu odzgori, kip vrićom odivši:
"Bože, ki stvorivši svaka, obladaš svim,
: i sve naredivši, zakon si dal tvojim.
: Dal si otcem mo(j)im meč kim odvratiše
: rugo i silu onim ki silu činiše.
Ki ovašćiniše sestru njih, u zlo ih
: tišće, i vidiše žen i hćeri svojih
: od sebe razsto(j)ih, blago razdiljeno
: u ruke slug tvo(j)ih, tobom dopušćeno.
Tebe humiljeno, Gospodine, molju,
: pogledaj smiljeno na našu nevolju.
: Odpusti zlu volju i rabi Juditi
: pomozi, ka volju tvu želim spuniti.
Rači se smiliti, milostiv bo jesi,
: sve mož učiniti, zla od nas odnesi.
: Desnom tvojom stresi asirske sile sad,
: u zgibil zanesi, kako egipske tad
Tirahu puk tvoj kad s oružjem tekući
: i svaki, karvi rad, naglo napirući.
: Ter se uzdajući u kola, u konje,
: u silu, li mnjući, tudje potarti nje.
Da sa strane gornje pozrivši tva milost,
: u prezdan'je donje pade njih oholost.
: Pomanjka jim jakost, nitkor se ne varnu,
: ne osta jih ni kost, svih voda pogarnu.
Tako da posarnu ovi, moj Bože, čin
: ki misle da zgarnu sada nas s ovih stin.
: Ti jur njimi privin, kolik je, da znaju,
: u njih uzdan'ju hin ki u se uzdaju.
Ki se uznišaju kopji ter strilami,
: šćiti kih višaju o vratu prik rami.
: I britci sabljami i konji barzimi,
: mnogimi silami i ljudmi hrabrimi.
Ne znajuć nad svimi da si Gospodin ti,
: da s' pomoć pravimi, ne tome ki prav ni.
: Poni ki vo svih ji, nigdare karvi sit,
: ti silu njega hti(j) silom tvojom slomit.
Ki tempal razorit jest se zahvalio.
: Sveta tva ockvarnit ka s' ti posvetio.
: Krov ki (j)e sad cio, stukši ga razvrići,
: mečem svo(j)ih sio oltar tvoj prisići.
Ti učin odsići njegove gardosti
: mečem kim posići priti tve svetosti.
: Pridaj mu sliposti, neka ga zadi(j)u
: mrižom me liposti i zamkom oči(j)u.
Kad s njima uzbesi(j)u, da riči jazika
: moga se zabi(j)u u sartce človika.
: I ljubav velika smami ga tudi(j)e,
: tako da dovika ne znat bude gdi (j)e.
Čini u mni smin'je, sartce da su tvardi
: i stanoviti(j)e da njega pogardi.
: A da ga rastvardi skoro desna ovaj
: i sasvim ogardi, kripost joj ti podaj.
Takova stvar i taj po tebi stvorena
: biti će po vas kraj slava tvoga imena.
: Ako jedna žena ubi(j)e muža, kim
: sad je pristrašena zemlja s narodom svim.
Ni jakost tvoja, vim, u mnoštvo nikih ljud',
: ni oružja ni s tim u barzih konji trud.
: Da u volje tvoje sud, kim si vazda nižil
: svaku oholu ćud, humiljenu višil.
Vazda s' milostiv bil i tisih molitav
: vazda si uslišil. Ti sada uslišav
: rabu tvoju, postav rič u ustih mojih,
: u sartcu razum prav, moć u rukah ovih.
Hiža svetinj tvo(j)ih vavik sveta da je
: i u narodih svih da te svak poznaje.
: Svak te spovidaje, reče: "Ovo je Bog
: koga vlast svuda je i ki (j)e sam svemog."
Takoj se ona pomog svetimi molbami,
: prostrav kolina nog, dviže gori rami.
: I sašad skalami, Abru svoju dozva
: ka, jer pod svitami spaše, jedva se ozva.
Ona ju ne psova da reče: "Opravi se
: i pojti van krova sa mnom sad spravi se."
: Toj rekši, izvi se iz vriće i vodom
: po puti umi se i namaza vonjom.
Splete glavu kosom, vitice postavi,
: kontuš s urehom svom vazam na se stavi.
: S ošvom ruke spravi, uši s ušerezmi,
: na nogah napravi čizmice s podvezmi.
S urehami tezmi, ča mi (j)e viditi,
: dostojna bi s knezmi na sagu siditi.
: I jošće hoditi na pir s kraljicami
: i čtovana biti meu banicami.
Zlatimi žicami sjahu se poplitci,
: a trepetljicami zvonjahu uvitci.
: Stahu zlati cvitci po svioni sviti,
: razlici, ne ritci po skutih pirliti.
Svitlo čarljeniti ja rubin na parstih,
: cafir se modriti, bilit na rukavih
: biser i na bustih, i sve od zlatih plas
: sjati se na bedrih prehitro kovan pas.
Velik urehe glas da liposti veći,
: ka biše kako klas iz trave resteći,
: al kami, ki steći u zlato, zlatu da,
: izvarsno svitleći da zlato većma sja.
Tako t' ona prida uresi krasosti
: poveće ner pri(j)a od njeje liposti.
: I to ne bi dosti, kako pismo pravi,
: Bog njeje svitlosti uljudstva pristavi.
Jer te take spravi ne bihu od bludi,
: da svete ljubavi i pravdenih ćudi.
: Zato joj posudi da tko ju ugleda,
: svak joj se počudi i za njom pogleda.
Poni kad se z(g)leda spravna jur kako pir,
: pripravi obeda: kruh, uli, pargu, sir.
: I vinca malo mir u miščić, pak zamak
: u dvanjkah vas taj žir, Abri bi naramak.
Toj ti na ramo ustak, Abra prida stupi
: i Judit nju potak, za njom ti postupi.
: Kada jur nastupi na gradne zaklopi,
: zastaše u skupi Ozi(j)u sa popi.
Vratar vrat odklop(i), svi se ustupiše:
: one steruć stopi, naprid postupiše.
: Tad se usčudiše svi, vidiv Juditu,
: toko lipa biše i u takovu svitu.
Liplja, mnju, na svitu ni bila ku kralj svet
: vidiv u pohitu dvimi grisi bi spet.
: Al ona, kuno žet ljubavju vze Sikem,
: s česa razsut i klet osta s njim grad Salem.
Al ku vidiv ognjem jur studena starost
: užga se dviju prem, kim sva laž da žalost.
: Ali kuno hitrost Amona prihini,
: ki meča ne bi prost dilj sile ku čini.
Al ke toko scini Asuer uljudstvo,
: da na njoj zamimi kraljice oholstvo.
: Al cić ke obilstvo od filistinskih njiv
: požga, pustiv mnoštvo lisic, Sansonov gnjiv.
Al ona koj odkriv otajstva istinu
: i u krilo se uviv, izgubi jačinu.
: Da ovih krivinu, u kih jest, odkladam,
: lipost, ne rič inu, Juditi prikladam.
Koj jošće nakladam, ako ni laž i hin,
: kupeći ča skladam od poetskih tašćin.
: Mnju, ti bi Apolo lin tirati Dafnu bil,
: tad kon tesalskih stin ovu da bi vidil.
Siringu bi odpustil sin Merkuri(j)ev Pan,
: ugledal da bi bil ovu gredući van.
: Po Cinte gore stran kakono lovljaše
: Diana luk napan, taka se vi(j)aše.
Kada se boraše za z Di(j)anirom stat
: Herkules, koj mnjaše da par neće postat.
: Kip, obraz tere vrat ove zgledal da bi
: vargal bi se navrat, al se boril ne bi.
Ča veće dim tebi? Paris taku ženu
: imil da bi sebi, pustil bi Helenu,
: ku Garci odvedenu, jer opet nimaše,
: Troju podsedenu deset lit arvaše.
Ako poni staše zamamljeni, ove
: kad lice sgledaše, s Ozi(j)om popove,
: ne čudo, jer slove koga moć, Bog tadi
: nje gizde takove lipostju obnadi.
Nitkor ju ne zadi ni ričju ni stvarju,
: i stupiv nazadi, da projde, pušćav ju
: rekoše: "Možav ju, Bože otac naših,
: oda zla izbav ju i od tih sil strašnih.
Misal nje kriposnih dili ti napuni
: i milost daj da njih svaršeno ispuni.
: Da glas nje pripuni i zemlju i kamen,
: sama se ukruni sa svetimi. Amen."
Jur sunčeni plamen, vodeći s sobom dan,
: od zvizd jasnih zlamen taćaše, grede van.
: Bižeć na nižnji stan noć s čarnimi koli,
: nošaše donjim san, ako su ki doli.
Kad ljudi oholi ki stražu bljudoše,
: obhode okoli Juditu sritoše.
: Sliša(t) ju zajdoše: "Od kud greš i kamo?
: Ča t' jime?", rekoše. "Pravi nam da znamo."
Ona reče: "Ovamo od Betuli(j)e sam
: i put je moj tamo k vašim poglavicam.
Ostaviv grad i hram, s životom bižim tja,
: jer će se dati vam. Judit se zovu ja.
A da sa mnom sada ova druga verna
: ne ostane zada sasvima čemerna.
: Doprit Oloferna ne brante mi, molim,
: vlast njega nesmerna da pozna ča kolim.
Reći će: Toj volim. Jer mu ću skazati
: ča će bit oholim i kako će jati
: ov grad, a nimat(i) škodu ni trud velik,
: tako da s te rati ne zgine ni človik."
Ne bi ti ner tolik tada govor njeje.
: Oni hip nikolik postaše glede je.
: Čude se od kude je stvoren'je, od kega
: sve od svita meje nimaju lipljega.
Pak rekoše: "S tvega premudra i smina
: činjen'ja od svega biti će t' načina,
: ku želiš, ne ina. Toj on čas oćutiš,
: ki prid gospodina našega postupiš.
Dobro ne izustiš da će ti sve dati,
: ča godir obljubiš i budeš pitati.
: Jer će dostojati ti razum, ta lipost,
: da bude imati svaku čast i milost."
Govore toj, linost s njom pojti nimiše,
: gledaje nje svitlost svi se zamamiše.
: Kud se obratiše, hode meu vojskom,
: svim oči zaniše, svaki zarča za njom.
Greduć uprav stazom, dojdoše k šatoru,
: i on ju prid sobom zazva u komoru.
: Ki polje i goru množtvom svo(j)ih sio,
: kako ti govoru, biše pokrilio.
Kad ju je vidio, s parvoga pozora
: ranu je oćutio ljubvena umora.
: Staše kako gora, sobom ne krećuć(i),
: oči ne zatvora, k njoj jih upirući.
Tako sta tarnući serifski gospodin,
: Medusu kažući njemu Dana(j)e sin.
: Pod šator u osin ki stahu knezove,
: svi se okolo sklin, gledaše obraz ove.
I riše: "Takove ako se tuj goje,
: podstupmo gradove i ki u njih stoje.
: Arvanje i boje ni triba odnimit,
: grade, horu toje dokol budemo imit.
A tko se neće bit i vazda u svaki boj
: dobrovoljno hodit zacić tacih gospoj?"
: Ona ti meu toj prid Oloferna stav,
: sideća na pristoj, pisan vas kako pav.
Jer ga tkalac otkav, komu ne biše par
: u asirsku daržav, biše jimio mar
: nastrikat cvitja bar svilami razlici
: i zlatom i još zgur dragimi kamici.
Tuj poni u lici pozriv ga Judita,
: pade k zemlji nici vele uhilita.
: Poklon hitra svita biše, kim ga (d)vori.
: On se rukom hita i reče: "Stan gori!"
Paka joj govori: "Budi dobrovoljna.
: Bit ćeš u mom dvori pri(j)ata i voljna.
: Ni ina nevoljna zemlja u istinu,
: ner služit zlovoljna momu gospodinu.
I puk tvoj gardinu da ne skaže k meni,
: ne bi mu jačinu kušali tužbeni.
: Bili bi blaženi u svem svomu horu,
: budući službeni Nabukdonosoru.
A sada da t' stvoru milost ku t' obitam,
: i kako t' govoru, da t' se ne izvitam.
: Rec mi ča te pitam: Za ki uzrok onuj
: stran, za ku pohitam, ostaviv dojde tuj?"
Ona malo otuj stupiv, dviže oči
: tere tiho uz tuj rič riči potoči:
: "Ako smi uz oči gospodina svoga
: raba da mu soči, sliši svita moga.
Jer gospodstva tvoga velikost ako će
: dostojat se toga, ča želi, znat hoće.
: Sa tvoje pomoće kralj Nabukdonosor
: ne samo ovo će, da svita steć prostor.
I ne listo taj dvor hoće mu služiti
: po tebi, da vas stvor i zimi i liti.
: Jer je po svem sviti glas tvoje hrabrosti,
: smin'ja, sile, svisti i svake mudrosti.
Da neka t' ludosti skažem puka moga,
: ki tvojoj milosti ne da mista svoga.
: Razsardil je Boga ki po prorocih svih
: priti da će s toga pridati tebi njih.
A jer znaju svoj grih, zato t' trepe strahom,
: u plač obrativ smih, muče se uzdahom.
: Telo sarši mahom, obraz je gladan, žut,
: jazik popal prahom, žadan, ližući mut.
Jure od skota mut ožimlju, obhode
: kupeći ga u skut, jer pripuše vode.
: Stada i stad plode klat su odlučili,
: karv njih, ka je gode, hlepeć da bi pili.
Hlepeć da bi jili, riše da straćeni
: budu ki su bili sudi posvećeni,
: zlati ter zlaćeni, za vino i žito,
: a bit će ockvarnjeni da jih taknu listo.
Ne bud sumnjen ništo, s toga će smagnuti,
: kako s' na to misto, svi će poginuti.
: Zato odbignuti odlučih i k tebi
: totuj pribignuti da me primeš k sebi.
Ni to bilo ne bi, ako bi naš on Bog,
: kino je na nebi, ne dvigal na njih rog.
: U griha bo barlog ne padoh s njimi ja,
: on ki (j)e sam svemog, hoti da bižim tja.
I da navistim sva ka će tako projti,
: neka svitlost tva zna, jer j(i)h će Bog ojti.
: Raba ću tva pojti jošće molit njega
: da pravi dan dojti kad će raspa sega.
Znan ćeš bit od svega kad se ja pomolim
: i tvoga posega spišen'je izmolim.
: Bude t' Jerosolim tvoj, dobro to ja znam,
: i s pukom oholim, Bog je to rekal nam.
Tako da pakost vam u tom ne postane,
: primajuć grad i hram, ni pas ne zalane.
: Da njih ovej rane navistim tebi tuj,
: Bog, ki nebom gane, posla ti rabu suj.
A za tuj milost, kuj obitaš i stvoriš,
: daj ti plaću onuj Bog koje dostojiš.
: Pravo je da stojiš slavan nada svimi,
: da vazda zdrav hodiš i vesel s tvo(j)imi."
Tako ričmi timi pokol mu vuhlova,
: kolinmi obimi poklek, skut celova.
: Takoj ti svidova svinju da uti(j)e
: pomnja težakova, češuć oko ši(j)e.
Vode joj ulije i željudom pita,
: da ju pak ubije i ditcu napita.
: Ona hruča, rita, legne uz močiru,
: hvata iz korita; on ostri sikiru.
Vesel u svu miru Oloferne tada,
: svim ričem da viru i ki stahu zada
: riše: "Mi do sada ne slišismo vide
: od jezika mlada vetši(j)e beside.
Od kuda izide ova jasna zora,
: dostojna da side na nebesih zgora
: Nabukdonosora. Zovući: Zemlju tuj
: ostaviv i mora, hod ovdi gospoduj!
Ni ti žene u svuj daržavu od svita,
: razum, lipost u kuj krasni(j)e procvita.
: Ni ka rič poskita slaje kad govori,
: iz ust joj uresita kada jih otvori."
Tako pod šatori veziri ki stahu
: govoreći, gori hvale nje dvizahu.
: I nju ti gledahu ka prid Olofernom
: staše, gdi vi(j)ahu nju s Abrom nje vernom.
"Besidom bisernom", Oloferne reče,
: "i ričju opernom sartce mi opteče.
: Sunce mi isteče Judita kad dojde,
: onim ti odteče od kihno ti pojde.
Dobro da jih ojde, dobro Bog učini,
: ki da ti vred projde k našim silam, čini,
: veleći: Svi ini ki su puka tvoga,
: biti hoće plini skoro zbora moga.
Obitan'ja toga ako se spuni stvar,
: verovat ću Boga kimno ti imaš mar.
: Biti će t' od nas har i parva čast u dvor
: i taj će t' dati dar Nabukodonosor,
Da ti ne bude par u mnozih gospoj hor."
[[Kategorija:Judita]]
| |||