Razlika između verzija stranice "Judita/Libro parvo"
Uklonjeni sadržaj Dodani sadržaj
No edit summary |
mNo edit summary |
||
Red 1:
{{Navigacija1|Judita|Ča se u kom libri uzdarži |Libro drugo}}
== Libro parvo ==
Dike ter hvaljen'ja presvetoj Juditi,
: smina nje stvore(n)'ja hoću govoriti;
: zato ću moliti, Bože, tvoju svitlost,
: ne hti(j) mi kratiti u tom punu milost.
Ti s' on ki da kripost svakomu dilu nje
: i nje kipu lipost s počten'jem čistinje
: ti poni sad mene tako jur napravi,
: jazik da pomene ča misal pripravi.
Udahni duh pravi u mni ljubav tvoja,
: da sobo(m) ne travi veće pamet moja,
: bludeći ozoja z družbo(m) starih poet,
: boge čtova koja, kimi svit biše spet.
Da ti s' nadasve svet, istinni Bože moj,
: ti daješ slatko pet, vernim si ti pokoj,
: a ne skup trikrat troj divička okola,
: pridavši još u broj s kitarom Apola.
Uzdvigni odzdola glas moj k nebu gori
: gdi tvoga pristola čtuju svetih zbori,
: da der u tvem dvori bude ti uslišan,
: dokol izgovori od Judite pisan.
Grad veli Egbatan sazida i sredi
: kralj hvale pohvata(n), Arfaksat od Medi;
: pokol jur pogledi, da vlada narodom,
: preza svoje zledi kih podbi pod sobom.
Mnjaše da ni robom, ni moćju od ljudi,
: ni plemenitim rodo(m) na svit mu para ni;
: da pozna po sebi, jer slava človika
: najveća, ka se di, ne tarpi dovika.
Da kakono rika barzo mimohodi,
: tako svaka dika s vrimeno(m) odhodi.
: I ki se uzvodi u višu oholast,
: teže mu se zgodi kad pade u propast.
Ki poni toku vlast i silu imiše,
: zgubi svoj glas i čast kada ga razbiše.
: I ki ga dobiše, jure potomtoga,
: jer se oholiše, izgubiše mnoga.
Pored da je boga, Nabukodonosor
: mnjaše se dilj toga - nimaše bo razbor.
: Jer skupiv mnogi zbor i polag Eufrata
: razvivši svoj šator, pobi Arfaksata.
S vesel'jem u vrata ninivska ulize
: goneći na jata sužnje u želize.
: Malo jih ubiže, mnogo jih zagubi,
: napuni sve hiže blaga ko urubi.
Viteze poljubi, svakoga darova,
: od koga nahoj bi, hrabro da se arva.
: Paka barune zva, ter sede meu njimi,
: otvoriv usta sva, govori prid svimi:
"Ja vami hrabrimi sve sebi podložih
: ča godir očimi mo(j)ima obazrih.
: Slavan se učinih ter čtovan visoko,
: i glas dili mo(j)ih prostri se široko.
Sada jure, poko nitkore ne sto(j)i
: u zemaljski oko ki me se ne bo(j)i.
: Poslat ću da ko(j)i s nami mejaš ima,
: zapovidi moji podložan prijima."
Ugodno bi svima, svi ga pohvališe,
: razum, moć s ričima do neba uzniše;
: posle odpraviše ki naglo hodeći
: mejaše objizdiše, gradove proseći.
Zapovid noseći Nabukdonosora,
: gospotstvo hoteći vekšega prostora.
: Ni gradi, ni hora, ne pokloniše se,
: i s tim, kad bi zora, k kralju vratiše se.
On tomu čude se, pomuča nikoko,
: a paka sarde se, ja pritit žestoko.
: Govoreći tako: da će svih zgubiti
: ki ne htiše, kako on reče, učiniti.
I priča vapiti: "Poznati ćeš ča sam -
: toj će harlo biti - Karmele i Libam,
: Cedar, pridavši k vam Damask s Cilici(j)om,
: i svu riku Jordari sa svom Galilejom.
Jošće s Samari(j)om jerosolimski stan
: i s Etiopi(j)om dobro će biti znan.
: Ča more doma i van oblast i jakost ma,
: i koli sam silan s mojom daržavom ja."
Zatim nimalo sta, priseže pristol'jem
: ko se sve zlatom sja ter dragim kamen'jem
: i svakim zlamen'jem kraljevske razblude,
: da to s ispunjen'jem skoro, skoro bude.
O koliko blude ki kažu došasna,
: brez razbora sude kakono iza sna;
: človik bo to ne zna ako ne očituje
: njemu ki svaka zna i svud gospoduje.
Kralj tako jiduje - sunce svitla lica,
: na zapad minuje, za more skri nica;
: noć jure podtica da narod, živine,
: človik, zvir i ptica, pustiv teg, počine.
Sam ov do istine, pripun rogobore,
: ležeć na perine, usnuti ne more.
: Ojme, moj nebore! Gospodstvo ča t' prudi?
: Ne bdi sad nitkore; tebe misal trudi.
Kakono kad bludi sobom simo-tamo,
: bisan pas meu ljudi, pojti ne umi kamo,
: ner se varti samo ter ujisti preži,
: onamo, ovamo, ciri se i reži.
Tako t' ov, ki leži, misleći, sasvima
: ništare ne teži, a pokoja nima;
: glavom svuda kima i sobom privraća,
: posažmi očima, da san se odvraća.
Jere se navraća pečal ka ga karti,
: ter skupost pribaća sve hteći odarti:
: sve joj daj požarti ča želi od svita,
: li neće do smarti nigdare bit sita.
Još iz dna izvita ne biše sva zora,
: ni rosa sa cvita opala, da gora
: biljaše jur zgora visoko varhami,
: a struja od mora mišaše iskrami.
Jure noć s tminami doli pošla biše,
: da još dan s zrakami uzišal ne biše,
: kada se skupiše vićnici u komori,
: jer jih kralj zoviše, kim tako govori:
"U svem mo(j)em dvori sluge najverniji,
: i va svakom zbori u svem razumniji,
: i meni miliji! Znajte da misal ma
: vele me grize i ji dokla ne vidim ja
da svaka mista, ka na svit gospoduju,
: podložna budu i da svi mene uščtuju.
: Zato odlučuju sa svimi imit rat
: ki se ne obituju poda mnom da će stat.
A parvo ću obujat daržave od onih
: ki se ne htiše dat kakono ja hotih,
: nere rugo i smih u takovoj stvari
: činiše od mojih oni poklisari."
Slišavši to stari vitezi uistinu,
: kako kim se mari vuhlit gospodinu,
: svaki svu kapinu sa glave snimiše
: ter pad na kolinu, dvorno zahvališe:
"Hvala tebi", riše, "kraljeva svitlosti,
: da smo od najviše pri tebi milosti
: a tvojoj jakosti jur se pristoji svom
: prez svake pakosti obladati zemljom.
Jer ki toko sobom grad more tvard biti,
: ki ti s tvojom vojskom nećeš razoriti?
: Tko li će se mniti silan zadovolje,
: ki će s tobom smiti arvat se na polje?
Sada tvoje volje stvoriti odluku,
: kako ti znaš bolje, u tvoju je ruku;
: drago će bit puku, vesel će bit rusag,
: kad tebe uzvuku na svega svita sag.
Zatim će te tvoj trag vazda blagoslovit.
: da rodivši se nag, tobom oblada svit.
: A glas će tvoj živit, svuda slavan hode,
: dokol budu svitit zvizde, teći vode.
Tom hvalom uzhode, kralj veće uzbuja,
: kako kad se svode vali gdi (j)e struja.
: Ter hlepeć na tuja lovišća vrić mriže,
: kako ljuta guja gori glavu dviže.
"Ki sto(j)ite niže, moga slugu verna",
: sad reče, "najbarže zovite Oloferna!"
: Kad dojde: "Biserna kruna mi s'", reče, "bil,
: strila zlatoperna, kud si godi hodil.
Hrabro si se nosil u sve boje tvoje,
: tiral si, jal, ubil protivnike moje.
: A sada ovo je stvar ku ti ja velim:
: skup ljudi, tokoje sve ča je tribi njim.
Obrativ putem tim, ka zapadu poji,
: grade ter župe prim i čin da su moji.
: Da me se svak boji, svaki da me čtuje,
: kako se dostoji, gdi godi me čuje."
On o tom duguje po kraljevskoj župi,
: hoteć da vojskuje, junake sakupi.
: Kad zbroji zastupi, piših jih biše tad,
: s kimi se uputi, sto dvadeset hil'jad.
Mladi bihu, prez brad, jakosti najbolje,
: arvati svaki grad pripravni dovolje,
: ali se na polje biti, protežući
: lukove bivolje, mačima sikući.
Još kino sidući na konjih vojuju,
: dvanadest tisući biše jih po broju;
: ustežući voju, jedino jižjahu,
: prip(r)avni ka boju; konji jim aržahu.
Bistro se metahu, igraje nogami,
: nozdarvi harkahu, mašući glavami.
: A oni strilami bihu opasani
: ter britci sabljami po sviti pisani.
Gredihu šarani, kako premaliti
: široke taržani gdi su svaki cviti.
: Na glavi priviti plavi tere beli
: i perja naditi stojahu faćeli.
Šćitke obeseli, kopja uzvartahu;
: svi bihu veseli, talambas tučahu;
: niki privartahu garlom začinjući,
: niki popi(j)ahu kundir naginjući.
Prid njimi jizdući vojvode s tumbatom,
: na njih se obzirući uzmitahu batom.
: Oružjem ter zlatom svaki se svitljaše,
: pera jim za vratom vitar zavi(j)aše.
Prid svakim jahaše oprovda u krunicu,
: pod krunom imaše na uho barnjicu;
: zlat šćit i sulicu njegovu noseći,
: na njoj korugvicu, bedeva vodeći.
Tako ti hodeći varvljahu šerezi,
: okolo jizdeći asirski hercezi,
: bani tere knezi visoka plemena,
: sluge ter vitezi počtena imena.
Svega naparćena tuj kola škripahu,
: tuj noseć brimena kamil'je stupahu.
: Tuj voli kasahu, tuj bravi potiču,
: pastiri zvizdahu za njimi i viču.
Ni šibi, ni biču ne daju pokoja,
: goneći optiču, biše t' jim do znoja;
: mnoga bo ozoja ondi bihu tada,
: kim ne biše broja, kola tere stada.
Za svom vojskom zada grediše Oloferne,
: ki svimi oblada s junake nesmerne.
: Svi sluge preverne okol njega bihu,
: luk, strile operne u ruci jimihu.
A druzi gredi(h)u mašući praćami,
: kamen'je berihu u krilo rukami;
: druzi šćipačami bihu se zavargli,
: a druzi sabljami ke bihu potargli.
Suknje bihu svargli, župe pripasali;
: rukavce uzvargli, bičve podpasali;
: barže t' bi ticali skačući dubravom,
: ner kad bi bigali jelini prid lavom.
Njih ti z bedar stranom kolesa šćićahu,
: ka grede ravninom konji potezahu;
: sprid i zad jahahu vitezi železni,
: kopja jim se sjahu i meči bodežni.
Jaki da utežni pod njimi pastusi,
: pojt u boj užežni veće ner u gusi.
: Uza nje konjusi sve piši potiču,
: ter od cvitja busi za klobuk zatiču.
Nici prid potiču, a nici skut prime
: uz konj se pomiču, daržeć se za strime.
: A tuj ti meu svime, po sridi okola,
: ki biše nad svime, sijaše na kola,
Ka zgora i zdola sva bihu gvozdena,
: a s varha do pola po gvozdu zlaćena.
: Kon njega usajena horugva ćuhtaše
: bila ter čerljena, zdaleč se vijaše.
A on ti si(j)aše oholo, visoko,
: a sam pogledaše po vojsku široko;
: karvavo mu oko, čarljen biše obraz,
: brada jur nikoko prosida, debel haz.
Poćaše se i u mraz, toko biše pritil,
: vas obal kako praz ki još ni strižen bil.
: A biše se povil svionim skenderom
: i gojtane pustil, kićene biserom.
Šapka staše s perom na glavi, doli pak
: na bedrih sa srebrom sablja tere bičak.
: Gledaše ti ga svak; lipo ga odivaše
: dolama, ke utak zlatom prosivaše.
Oko njega staše dvakrat treti vezir,
: meu njimi subaše, na svakomu pancir.
: Stahu kakono mir ki šćiti kastila,
: da u nj ne skoči zvir, ni protivna sila.
Toj kolo pritila živina vuciše,
: uz ku druga čila naizmin grediše.
: Taj ti črida biše od jakih bivoli,
: vranih konji liše ter čarljenih voli.
Zaduka za koli gredihu farizi,
: a na njih do toli pokrovci grimizi.
: Uzde zlati frizi, zlaćena žvaoca,
: pisana po brizi zlatom sedaoca.
Od zlata staoca sa strimi zlaćeni,
: od hitra tkaoca popruzi šareni.
: A konji mašćeni po rep i po grivi,
: samo tud čarljeni, inuda svi sivi.
Ne bihu predljivi, da bistra pogleda,
: ne bihu sklitivi, da glumna ujeda.
: Motahu t' (se) vreda skakćući nogami,
: plešući poreda, zavarg se glavami.
Plaho ti bedrami pojdihu svartaje,
: razmašuć parsami, stegna podžimaje.
: Svim se pojimaje, rekal bi lećahu,
: tla ne doticaje, tako se dvizahu.
A na njih si(j)ahu lovci ter ptičari,
: na ruci jim stahu sokoli mitari.
: Harti ter ogari za njimi tičući,
: kakono vahtari laptahu sačući.
Prid kolom bi(j)ući bubnjahu nakari,
: trumbite trubljući svirahu pifari.
: A niki u citari zvoneći pojaše,
: kralji ter cesari hrabrost počitaše.
Tuj se razligaše sve polje z gorami,
: rekal bi se oraše nebo sa zvizdami.
: S tacimi bukami levite dojdoše,
: kadno miri sami hjerički padoše.
Tacih uzpregnuše kon Sinajske gore,
: kojino pojdoše Boga čut govore.
: Kad nitkor ne more prez straha čekati,
: grom s trubljom sa gore kad priča praskati.
Da tko spovidati sva more čudesa?
: Od konjske bahati zemlja se potresa.
: Ništar ne pores(t)a, ni trava ni žito,
: kuda vojska plesa, po sve ono lito.
Tad lačan korito prasac ostavljaše,
: zvire strahlivito bigat ne umi(j)aše.
: Na zemlji padaše ptica sa visine,
: kad zavapi(j)aše vojska iz dubine.
Od praha magline dvizahu se gori,
: kakono oblačine kad marče po gori.
: Seli tere dvori, poljem kada gode,
: u dne al u zori, paljihu se hode.
Nestaniše t' vode gdino postojahu,
: zato vred na brode prid se popeljahu.
: A kad se brojahu, sklopiv moste nike,
: deset dan zbrojahu brodeć se prik rike.
Tej sile tolike puni bihu luzi,
: kakono njive ke pokriliše pruzi.
: Kad egipski muži s kraljem ki biše kriv,
: ostaše u tuzi, osmi bič oćutiv.
Tko je toliko smiv ki bi jih dočekal?
: Al nadaleč vidiv da se ne bi pripal?
: Mnju, ti bi uzdarhtal despot, car i sultan,
: tere bi pleća dal, meč ne podarvši van.
Nit bi se oziral bižeći noć i dan.
[[Kategorija:Judita]]
| |||