Na mezaru majka plače
|
Na mezaru majka plače
i nišane ljubi,
suze roni, b'jele prste lomi.
"Ja imadoh pet sinova
k'o pet gorskih vila,
a sada ih kabur-zemlja skriva.
Da mi Allah djecu uze,
ni pô moje muke,
već padoše od dušmanske ruke!"
Zadnje r'ječi majka zbori
i na mezar pada
jer joj srce prepuče od jada.