29 Duh ALLAHOV bi na Jefteu. Jefte prođe Galadom i Manasejem, potom kroz Mispu Galadsku i od Mispe Galadske prođe granicu sinova Amonovih.
30 Jefte načini jedan zavjet ALLAHU i reče mu: ” Ako mi ti stvarno izručiš sinove Amonove,
31 ko iziđe s vrata moje kuće k meni u susret kad se budem živ i zdrav vraćao od sinova Amonovih, taj će pripasti ALLAHU i ja ću ga ponuditi u holokaustu[130]. “
32 Jefte prijeđe granicu sinova Amonovih, za zaratiti s njima, a ALLAH mu ih izruči.
33 on njih potuče od Aroera sve do blizine Minita, dvadeset gradova, i sve do Abel-Keramima[131]. To bi jedan veliki poraz; tako sinovi Amonovi biše oboreni pred sinovima Izrailovim.
34 Kad se Jefte vraćao prema kući svojoj u Mispu, kad evo njegova kćer iziđe mu u susret, plešući i svirajući u tamburin. Ona bijaše njegovo jedino dijete: osim nje on ne imaše ni sina ni kćeri.
35 Čim ju vidje, on *rastrga odjeću svoju i reče: ”Ah! Kćeri moja, ti me uroni u Bez nađe; ti si od onih koji mi donose nesreću; a ja sam previše govorio[132] pred ALLAHOM i ne mogu natrag. “
36 Ali ona mu reče: ”Oče moj, ti si previše govorio pred ALLAHOM; postupi sa mnom prema riječi izišloj izusta tvojih pošto je ALLAH izveo osvetu nad neprijateljima tvojim, sinovima Amonovi.“
37 Potom ona reče ocu svojemu: ”Nek' mi ovo bude odobreno: pusti mene tokom dva mjeseca da bih mogla ići lutati planinom i plakati nad djevičanstvom[133] svojim, ja i druge moje. “
38 On joj odgovori: ” Idi “ i on je pusti otići na dva mjeseca; ona ode, ona i njene pratilje, ona oplaka djevičanstvo svoje u planinama.
39 Po isteku dva mjeseca ona se vrati k ocu svojemu i on ispuni nad njom zavjet koji bijaše dao. A ne bi ona upoznala muškarca[134] i to posta jednim običajem u Izrailu
40 da od godine do godine djevojke Izrailove idu slaviti[135] kćer Jeftea, Galadita. četiri dana godišnje.