7 1 Jerubal - to jest Gedeon - Dize se u rano jutro, on i sav narod koji bijaše s njim, i oni se utaboriše pokraj Ein Haroda, dok tabor Madijanov se nalaziše sjevernije, na strani brežuljka More[76], u ravnici.
2 ALLAH reče Gedeonu: ” Prebrojan je narod koji je Stobom da bih mu ja izručio u ruke Madijana: Izrail bi se mogao proslaviti o mom trošku i reći: to je moja ruka koja me je izbavila!
3 Zbog toga, objavi dakle narodu ovo: ”Ko se boji i drhti, nek' se vrati doma!“ I Gedeon poče provjeru[77]. Dvadeset i dvije tisuće ljudi među narodom vratiše se kući, a ostade deset tisuća ljudi.
4 ALLAH reče Gedeonu: ”Ovaj je narod još suviše brojan! Svedi ga na rub vode, i ja ću ga staviti na kušnju za tebe. Tako, onaj za kojeg ću ti reći: Nek' ne ide Stobom, taj neće ići!“
5 Tada, Gedeon svede narod k rubu vode, a ALLAH reče Gedeonu: ” Ko bude lokao vodu, kao pas sto čini jezikom, odvoji ga na stranu, i isto ako se neko spusti na koljena za piti. “
6 No, broj onih koji lokaše prinoseći ruku k ustimaa bi 300 ljudi, dok sav ostali narod se spusti na koljena da bi pio vodu.
7 ALLAH reče Gedeonu: ” Stih 300 ljudi koji su lokali ja ću spasiti vas i izručiti vam Madijan u ruke vaše. Nek' glavnina naroda vrati se svako k sebi. “
8 Tri stotine uzeše u ruke vrčeve[78] od naroda kao i njihove rogove, potom Gedeon otpusti glavninu ljudi Izrailovih svakog k njegovom šatoru, ali zadrža 300 ljudi, tabor Madijanov bijaše ispod njegovog u ravnici.