12 1 Ljudi Efraimovi biše sazvani i oni prođoše prema Safonu[136]. Oni rekoše Jefteu: Zašto si ti prešao granicu sinova Amonovih da bi zaratio s njima, a da nas nisi pozvao ići s tobom? Tvoja kuća, mi ćemo ju spaliti nad tobom.“
2 Jefte im odgovori: ”Ja bijah u velikom sukobu, ja i narod moj, sa sinovima Amonovim. Kad sam vas pozvao, vi me niste izbavili izruku njihovih.
3 Kad ja vidjeh da ti ne dolaziš kao spasitelj, ja sam izložio svoj život i prešao granicu sinova Amonovih; ALLAH mi ih je izručio. Zašto ste se vi danas uspeli k meni da bi zaratili sa mnom?“
4 Potom Jefte rasporedi s Efraimom; ljudi Galadovi potukoše Efraimite jer bijahu rekli: ”Vi ste odbjegli Efraimovi, ljudi Galadovi, usred Efraima, usred Manase.“
5 Galad se domože gaza na Jordanu, prema Efraimu. A, kad jedan odbjegli Efraimov dovoriše: ”Pusti me prijeći“, ljudi Galadovi mu rekoše: ” Jesi li ti Efraimit? On odgovori: ”Ne“.
6 Tad mu oni kazaše: ” Eh dobro! Reci Šibolet.“ On reče: “Sibolet[137]“, jer nije uspijevao izgovoriti kako bi trebalo. Tad ga oni zgrabiše i zaklaše kod samog gaza na Jordanu. U ono vrijeme pade 42 tisuće ljudi Efraimovih.
7 Jefte sudiše nad Izrailom tokom šest godina, potom Jefte, Galadit, umrije i bi sahranjenu svojem gradu u Galadu[138].