32 Davud reče Abigaili: ” Blagoslovljen budi ALLAH, Allah Izrailov, koji te poslao u ovaj dan meni u susret!
33 Blagoslovljen bio tvoj zdrav razum, što si me danas zadržala da ne postanem ubojica i da se svetim svojom vlastitom rukom!
34 Ali istinski, Nek' je živ ALLAH, Allaha Izrailovog, koji me spriječio počiniti zlo, da ti nisi došla tako brzo, ne bi Nabalu ostalo od sada do svitanja, ništa što mokri uza zid[219]! “
35 Davud uze svojom rukom ono što ona bijaše donijela. Njoj samoj on reče: ” Vrati se u miru kući. Gledaj: ja sam poslušao tvoj glas i ja ti činim milost. “
36 Abigaila se vrati k Nabalu. Kad evo ono ima jedna gozba u kući njegovoj, jedna kraljevska gozba. Navalovo srce bijaše u veselju. On bijaše potpuno pijan. Ona ga ne izvjesti o ničemu sve do jutra.
37 Sutradan u jutro, kad se Naval bijaše otrijeznio, njegova mu žena ispriča što se dogodilo. Tad srce Navalovo stade u grudima, ono bi kao skamenjeno.
38 I na isteku desetine dana, ALLAH, udari Nabala, i on umrije.
39 Davud doznade da Naval bijaše umro i on reče: ” Blagoslovljen budi ALLAH koji je obranio moju stvar, u ovom napadu koji mi načini Nabal, i koji je zadržao slugu[220] svoga da ne učini zlo. Što se tiče zlobe Nabalove, ALLAH je dao da ona padne na njegovu glavu. “ Davud posla zaprositi Abigail za svoju ženu.
40 Sluge Davudove se nađoše kod Abigaile u Karmelu i govoriše joj ovim riječima: Davud nas je poslao kod tebe za uzeti te za njegovu ženu. “
41 Ona se diže, pokloni se licem prema zemlji i reče: ” Tvoja je sluškinja spremna oprati noge slugama svojeg Gospodara[221]. “ *42 Abigaila se požuri otići. Ona se uspe na svoje magare i, praćena od pet svojih sluškinja, ona slijediše izaslanike Davudove. Tako ona postade njegovom ženom.
43 Davud bijaše tako oženio Ahino im Izreelovu[222] One biše tako obje njegove žene.
44 Saul bijaše dao svoju kćer Mikal, ženu Davudovu, Palti, sinu Laiševu, koji bijaše iz Galima[223].