23 Ali, vlastodršci filistinski se ujediniše za ponuditi jednu veliku žrtvu Dagonu, svojem Bogu, i prepustiše se oni veseljima. Oni govoraše: ” Naš nam je bog u ruke naše izručio Samsona, našeg neprijatelja.“
24 Puk vidje Samsona[170] i slavljaše svojeg ALLAHA govoreći:
” Naš je bog izručio u naše
Ruke neprijatelja našeg,
Onog koji pustošaše zemlju našu
I koji umnažaše naše mrtve. “
25 No, kako njihovo srce bijaše radosno, oni rekoše: ”Pozovite Samsona pa nek' nas zabavlja. “ Poslaše po Samsona u zatvor i on poče lakrdijati pred njima, potom se postavi između stupova.
26 Samson reče momku koji ga držaše za ruku: ” Povedi me i učini da dotaknem stupove na kojima počiva hram da se ja o njih oslonim. “
27 Zamak bijaše pun ljudi i žena; bijahu tu svi vlastodršci Filistinci i na terasi otprilike tri tisuće ljudi i žena koji bijahu promatrali Samsonove zabave.
28 Samson zazva GOSPODARA ALLAHA i reče: ”Ja te molim, GOSPODARU ALLAHU, sjeti me se i ojačaj me, pa bilo to još samo ovaj put, o ALLAHU, da izvršim protiv Filistinaca jedinstvenu osvetu za moja dva oka.“
29 Potom Samson opipa dva stuba u sredini na kojima počivaše hram i on se osloni o njih, o jedan svojom desnom rukom i o drugi svojom lijevom rukom.
30 Samson reče: ”Nek' umrem s Filistincima“, potom on se oduprije svom snagom i hram se sruši na vlastodršce i sav narod koji se tu nalažaše. Mrtvi koje on usmrti svojom smrću bijahu brojniji no oni koje on usmrti tokom života svojega.
31 Njegova braća i sav dom oca njegovog siđoše i odnesoše ga; oni se uspeše natrag ukopaše ga, između Soree i Eštaola, u grobnicu Manoaha, oca svojega. Samson suđaše[171] Izrael tokom dvadeset godina.