25 1 Samuel umrije. Sav Izrail se okupi i ožali njegov pogreb. Ukopaše ga na njegovom u Rami . Davud se stavi na put i siđe u pustinju Paran[207]
2 Bijaše u Maonu jedan čovjek čije gazdinstvo se nalaziše u Karmelu. Taj čovjek bijaše jako Bogat. On imaše tri tisuće ovaca i tisuću koza. On bijaše u Karmelu radi striženja svojeg stada[208]
3 Čovjek se zvaše Naval, a njegova žena Abigail. Žena bijaše pametna i lijepa, ali čovjek bijaše opak i zao; on bijaše kalebit[209]
4 Saznavši u pustinji da Naval striže svoje ovce,
5 Davud reče momcima[210]: ” Uspnite se u Karmel. Ići će te pronaći Nabala i pozdraviti ga od moje strane.
6 Vi recite: Sretna ti godina[211]! Pozdrav tebi, pozdrav kući tvojoj i pozdrav svima koji ti pripadaju!
7 Ja doznadoh da se kod tebe obavlja striženje. Sada, tvoji pastiri bijahu kod nas mi njih nismo uznemiravali i oni nisu ništa izgubili tokom sveg vremena njihovog boravka u Karmelu.
8 Ispitaj svoje momke i oni će te obvijestiti. Nek' moji momci nađu kod tebe jedan milostiv prijem, jer mi smo došli u dan svekovine! Daj, ja te molim, ono što možeš dati slugama svojim i svom sinu Davudu. “
9 Momci Davudovi, budući došli, ponoviše sve te riječi Nabalu u Davudovo ime, i pričekaše
10 Nabal odgovori slugama Davudovim: ” Ko je Davud i ko je sin Jeseov? Ima danas mnogo robova koji bježe od Gospodara svoga.
11 I da ja uzmem svojeg kruha, svoje vode, svojeg mesa, koje sam zaklao za vrijeme striženja svojih, da bih dao ljudima koji su došli ne znam ti otkud! “
12 Momci Davudovi se okrenuše i vratiše. Po svojem povratku oni izvijestiše Davuda o svemu tome.
13 Davud reče svojim ljudima: ” Nek' svako pripaše svoj mač! “ Svako pripasa svoj mač. Davud također, pripasa svoj mač. Otprilike 400 ljudi uspeše se u pratnji Davudovoj, ostade ih 200 kod prtljage.