Biblija (Tomislav Dretar)/Laban hvata Jakuba

Laban hvata Jakuba

uredi
  • 24 Allah nađe u snu Labana *Aramejca, on mu reče: » Čuvaj se da ne kažeš ništa Jakubu dobro ili zlo. «
  • 25 Laban uhvati Jakŕova koji je bio podigao svoje šatore u planini; Laban učini isto sa svojom braćom u planini Galada[231].
  • 26 Laban reče Jakubu:  » Što si to učinio! Ti si izmakao mojoj budnosti i odveo si moje kćeri kao ratne zarobljenice.
  • 27 Zašto si sakrio svoj bijeg i prevario me umjesto da si me upozorio? Ja bih te bio pustio otići u radosti i uz pjesmu lira i tamburina! *28 Ti me nisi pustio zagrliti moje sinove i moje kćeri[232]. Tu si postupio glupo
  • 29 i u mojoj je vlasti nanijeti vam zlo. Ali Allah vaših otaca rekao mi je protekle noći: Čuvaj se da ne kažeš ništa Jakubu ni dobro ni zlo!
  • 30 Sada kad si već otišao jer ti čezneš za kućom svojeg oca, zašto si ukrao moje Allahove[233]
  • 31 Jakub odgovori Labanu[233a]: » Jer sam se plašio da mi ti ne oduzmeš svoje kćeri.
  • 32 Onaj kod koga ti nađeš tvoje Allahove izgubiće život. U prisutnosti naše braće, prepoznaj što je tvoje kod mene i preuzmi to. « Jakub nije znao da ih je Rahela bila uzela.
  • 33 Laban uđe u Jakubov šator, potom u onaj Leain, potom one dviju sluškinja, i ne nađe ništa. On iziđe iz Leinog šatora da bi ušao u onaj Rahelin.
  • 34 Rahela je bila uzela idole i stavila ih u samar kod deva. Ona je sjedila odozgo a Laban prekopa sav šator ne našavši ništa.
  • 35 Ona tada reče svojem ocu: » Nek' se moj Gospodar ne ljuti na mene što se ne dižem pred njim jer sam dobila ono žensko. « On prekopa ne našavši idola.
  • 36 Jakub se raspali i uze Labana u stranu; on uzviknu: » Što je moja greška? Što je moj prekršaj, da ti me grdiš?
  • 37 Rujući po svim mojim stvarima, je si li našao bar jednu od svojih stvari iz tvoje kuće? Iznesi u prisutnosti moje braće i tvoje braće[234], i nek' odluče između nas dvojice!
  • 38 Dvadeset sam godina s tobom, i nikad tvoje ovce ili koze nisu pobacivale! Ja nisam jeo ovnova od tvoje stoke.
  • 39 Ja ti nisam donosio rastrgane životinje, ja sam podnosio štetu[235]! Životinja koju su ukrali, danju kao i noću, ti si meni iskao!
  • 40 Bio sam danju proždiran vrućinom, noću hladnoćom, a san mi je bježao s očiju!
  • 41 Dvadeset sam godina u tvojoj kući, četrnaest sam te godina služio za tvoje dvije kćeri i šest godina za tvoju stoku! Deset si puta promijenio moju plaću!
  • 42 Da Allah mojeg oca, Allah Ibrahima i Strava Isakova[236], ne bijaše sa mnom, ti bi me pustio praznih ruku otići. Ali Allah je gledao moje ponižavanje i umor mojih ruku; posljednje noći on je odlučio. «