Biblija (Tomislav Dretar)/Jusuf je prodan od svoje braće

Jusuf je prodan od svoje braće

• 12 Njegova braća odoše u Sišem^[286] napasati stado svojeg oca.
• 13 Ovaj tada reče Jusufu: » Nisu li tvoja braća na ispaši u Sišemu? Idi, ja te šaljem s njima. «  » Evo me «, odgovori on
• 14 » idi vidjeti, reče mu on, kako se ponašaju tvoja braća, kako je stado, i izvijesti me o novostima. « Bila je to dolina Hebrona^[287] kamo ga on otposla, a Jusuf ode u Sišem.
• 15 Jedan ga čovjek nađe kako luta poljem i taj ga čovjek upita:»Što tražiš ti? «
• 16  » Tražim svoju braću, odgovori on. Pokaži mi dakle gdje oni napasaju. «
• 17 Čovjek mu odgovori: » Oni su otišli odavde jer ja sam ih čuo reći: » Hajdemo u Dotan^[288].« Jusuf slijediše svoju braću koju nađe u Dotanu.
• 18 Oni ga ugledaše iz daljine. Prije no što je bio blizu njih oni mu snovaše smrt.
• 19 Rekoše jedni drugima: » Evo dolazi čovjek koji sanja.
• 20 Sad je čas! Hajde! Ubijmo ga i bacimo u jame^[289].
• 21 Reći ćemo da ga je jedna od divljih zvijeri požderala pa ćemo vidjeti što je bilo od njegovih snova! »
• 22 Ruben to ču i htjede ga izbaviti iz njihovih šaka: »Ne dirajmo njegov život «, reče on.
• 23 Za izbaviti ga iz njihovih ruku i vratiti ga njegovom ocu, Ruben im reče: » Ne prolijevajte krvi, bacite ga u tu jamu u pustinji, i ne nanosite ruku na njega. «
• 24 Dakle, u času kad Jusuf stiže k svojoj braći, ona mu strgoše tuniku, prinčevsku tuniku koju je imao na sebi.
• 25 Dočepaše ga se i baciše u jamu; ta jama bijaše prazna, ne bijaše u njoj vode.
• 25 Potom sjedoše jesti. Digavši oči, oni vidješe jednu karavanu Ismailita koji su dolazili iz Galada i čije deve su prenosile tragantovu, terpentinsku i ladanumovu smolu za prodaju u Egiptu^[290].
• 26 Juda reče svojoj braći: »Koje koristi ako bi ubili svojeg brata i skrili njegovu krv^[291]?
• 27 Hajdemo ga prodati Ismailitima i ne nosimo ruke na njega, jer naš je brat, to jest naše meso. « Braća ga njegova poslušaše.
• 28 Madijanitski trgovci koji prolažaše izvukoše Jusufa iz ruke i prodadoše ga za dvadeset srebrenih sikala^[292] Ismailitima, koji ga odvedoše u Egipat.
• 29 Kad se Ruben vrati k Jami, Jusuf više nije bio u njoj. On *rastrga svoju odjeću,
• 30 i okrenu se k svojoj braći govoreći: » Dijete nije više ondje! A ja, kamo ću ja ići? «
• 31 Oni uzeše Jusufovu tuniku i, zaklavši jednog jarca, natopiše ju njegovom krvlju.
• 32 Oni poslaše odnijeti prinčevsku tuniku svojem ocu i reći mu: » Ovo smo našli. Prepoznaješ li ti tuniku svojeg sina ili ne. «
• 33 On ju prepozna i povika: »Tunika mojeg sina! Jedna ga je divlja zvijer požderala, Jusuf je raskomadan! «
• 34 Jakub rastrga svoju odjeću, opasa *kostrijet i uze žaliti svojeg sina za dugo vrijeme.
• 35 Kad svi njegovi sinovi i njegove kćeri dođoše ga tješiti, on se odbi tješiti jer, govoraše on » u žalosti ja ću sići k svojem sinu u *boravište mrtvih «. Njegov ga otac oplaka,
• 36 a Madianiti ga prodadoše u Egiptu Potifaru, *eunuhu *Faraonovom, velikom ključaru^[293].