11 1 Jefte, Galadit, jedan srčan ratnik, bijaše sin jedne prostitutke, i Galad[125] ga bijaše rodio.
2 Supruga Galadova njemu rodi još sinova, i kad sinovi te žene odrastoše, oni proganjaše Jeftea govoreći mu: ” Ti nećeš imati ni jednog dijela baštine u kući oca našeg. “
3 Jefte odbježe daleko od braće svoje i boraviše u zemlji Tov. Ništarije se združiše s Jefteom i činiše prepade[126] s njim.
4 No, nakon izvjesnog vremena, sinovi Amonovi zaratiše s Izrailom.
5 Kako sinovi Amonovi zaratovaše s Izrailom, *starješine Galadove odoše tražiti Jeftea u zemlju Tov.
6 Oni njemu rekoše: ”Dođi, budi nam zapovjednikom i mi ćemo moći potući sinove Amonove.“
7 Jefte reče starješinama Galadovim: ”Niste li vi oni koji me istjeraše izkuće oca moga? Zašto dolazite k meni, sad kad ste u nevolji?
8 Starješine Galadove rekoše Jefteu: ”Ako smo mi sad došli k tebi, to je zato da ti dođeš s nama, da pobijediš sinove Amonove i da budeš našim poglavarem, onim svih žitelja Galada.“
9 Jefte reče starješinama Galada: ” Ako se vratim radi boja sa sinovima Amonovim i ako ALLAH izruči mi ih pred mene, tad ću biti vašim poglavarem.“
10 Starješine Galadove rekoše Jefteu: ”ALLAH biće svjedokom između nas ako mi ne bismo uradili onako kao što si ti rekao.“
11 Jefte pođe sa starješinama Galadovim, a narod ga postavi nad sobom kao poglavara i kao zapovjednika. Jefte ponovi sve svoje riječi pred ALLAHOM u Mispi[127].