Biblija (Tomislav Dretar)/Jakub preotima blagoslov obećan Ezavu

Jakub preotima blagoslov obećan Ezavu

• 27 1 Ishak je ostario, njegove se oči ugasiše i on ne vidješe više. On pozva Ezava, svojeg prvorođenog sina i reče mu: » Sine moj! «  » Evo me « odgovori on.
• 2 On preuze: » Ti vidiš da sam ja ostario i ne znam dan svoje smrti.
• 3 Vrijeme je, donesi dakle svoje oružje, svoj tobolac i svoj luk; pohiti u polje i nalovi divljači za mene.
• 4 Pripremi mi jedno jelo kao što ja volim, donesi mi ga i ja ću ga pojesti pa tebe blagosloviti prije no što umrem. «
• 5 Rebeka je slušala dok je Ishak govorio svojem sinu Ezavu. Ovaj ode u polje da ulovi i donese divljači.
• 6 Rebeka reče Jakubu svojem sinu: » Upravo sam čula tvog oca govoriti Ezavu tvojem bratu; on mu je rekao: *7 Donesi mi divljači i pripremi mi jelo da ga pojedem. Ja ću te blagosloviti u prisutnosti ALLAHOVOJ prije no što umrem.
• 8 Sada, sine moj, slušaj me i učini ono što ti zapovjedim:
• 9 idi dakle kod stada, uzmi mi dva lijepa jareta, a ja ću pripremiti za tvog oca jelo kakvo on voli.
• 10 Ti ćeš ga donijeti svojem ocu, a on će jesti da bi te blagoslovio prije svoje smrti. «
• 11 Jakub odgovori Rebeki svojoj majci: » Ako je moj brat Ezav jedan runjav čovjek^[190], ja nemam dlaka.
• 12 Moguće je da me moj otac opipa i shvati, kao jednog prHavaranta. Ja bih navukao na sebe jedno prokletstvo, a ne blagoslov. «
• 13 » Na mene nek' padne tvoje prokletstvo, sine moj, reče mu majka njegova. Samo me poslušaj, idi mi uzeti ono što sam ti rekla. «
• 14 On ode to uzeti i vrati se svojoj majci koja pripravi jedno jelo kako je njegov otac volio.
• 15 Rebeka uze potom odjeću Ezava svojeg prvorođenog sina, najskupocjeniju koju je imala kod sebe u kući, i odjenu svojeg mlađeg sina Jakuba.
• 16 Ona prekri kozjom kožom njegove ruke i glatki dio njegovog vrata.
• 17 U ruke svojem sinu Jakubu, ona položi jelo i kruh koje je bila pripravila.
• 18 On uđe kod svog oca i reče: » Moj oče! « »Evo me, odgovori on; koji si ti sine moj? «
• 19 Jakub odgovori svojem ocu: » Ja sam Ezav, tvoj prvijenac. Učinio sam ono što si mi rekao. Digni se, molim te, sjedi i jedi moje divljači da bi me blagoslovio. «
• 20 Ishak odgovori svojem sinu: » Kako si brzo našao, sine moj! «  » To je zato što mi je ALLAH, tvoj Allah donio sreću. «
• 21 Ishak tada reče Jakubu: » Dođi bliže k meni, sine moj, da te opipam. Jesi li ti zaista moj sin Ezav ili ne? « *22 Jakub se primaknu svojem ocu Ishaku koji ga opipa i reče: »Glas je onaj Jakubov, ali ruke su Ezavljeve.«
• 23 On ga ne prepozna jer njegove ruke bijahu rutave kao one u Ezava njegovog brata; on ga blagoslovi.
• 24 On mu reče: » To si zaista ti, sine moj Ezave? «  » To sam ja «, odgovori on.
• 25 On preuze: »Posluži me, sine moj, da jedem divljači i da te blagoslovim ja osobno. « Jakub ga posluži i on pojede; on mu donese vina i ovaj ga popi.
• 26 Tada mu njegov otac Ishak reče:  » Dođi dakle bliže i zagrli me, sine moj. «
• 27 On se primaknu i zagrli ga. Ishak udahnu miris njegove odjeće i :blagoslovi ga govoreći:

» Oh ! Miris je mojeg sina kao

miris polja, što ga je ALLAH

blagoslovio.

• 28 Nek' ti Allah dadne rose

nebeske i mrsa zemaljskog,

žita i novog vina u izobilju!

• 29 Nek' te puci služe i nek'

se pučanstva klanjaju pred

tobom!

Budi poglavar svoj svojoj braći

i da sinovi tvoje majke

padaju ničice pred tobom!

Proklet koji tebe prokune,

blagoslovljen ko te blagoslovi!«

• 30 Jedva je Ishak završio blagosljivati Jakoba, i tek što je Jakub napustio svojeg oca, kad njegov brat Ezav vrati se iz lova.
• 31 On također pripravi jedno jelo svojem ocu. Potom mu reče: »Da se moj otac digne i jede divljači od svojeg sina; tako ćeš moći ti osobno blagosloviti me.«
• 32 Njegov otac Ishak odgovori: » Koji si ti? «  » Ja sam Ezav, tvoj sin prvijenac «, reče on.
• 33 Ishak bi obuzet jednim krajnje strašnim uznemirenjem i reče: »Ko je dakle onaj koji je bio u lovu i donio mi divljači? Ja sam jeo malo prije nego što ćeš ti ući. Njega sam blagoslovio i on će biti blagoslovljen^[191].«
• 34 Kad Ezav ču riječi svojeg oca, strašno kriknu, glasom punim gorčine, i reče svojem ocu: » O moj oče, blagoslovi me, mene također! «
• 35 On odgovori: » Tvoj brat je došao krijumčarski i lukavstvom uzeo tvoj blagoslov^[192].«
• 36 Ezav preuze: » Da li je to zato što se on zove Jakub da, dva puta, on me istisnuo^[193]? On je uzeo prijevarom moje pravo prvorođenca a evo sada mi preote i moj blagoslov. Nisi li ti meni namijenio blagoslov?«
• 37 Ishak uze riječ i reče Ezavu: »Vidiš! Ja sam od njega načinio tvojeg šefa, njemu sam da svu njegovu braću za sluge. Njega sam opskrbio žitom i novim vinom. Što još mogu učiniti za tebe sine moj?«
• 38 Ezav odgovori ocu svojem: » Nemaš li ti nego jedan blagoslov, oče moj? Blagoslovi me, mene također! Ezav diže svoj glas i zaplaka.
• 39 Tad Ishak uze riječ i reče:

» Vidiš, izvan plodne zemlje

biće stanište tvoje

i daleko od rose koja je u ne-

bu.

• 40 Od svojeg mača živjećeš,

ali bratu ćeš svojem služiti

i, tokom svojih dugotrajnih

krstarenja slomićeš *jaram

na svom vratu. «