14 On se plačući baci o vrat svojem bratu Benjaminu.
15 On zagrli svu svoju braću i obli ih suzama, potom njegova se braća zapričaše s njim.
16 Žamor se dao čuti u kući *Faraonovoj: » Braća Jusufova su stigla!« Bi rečeno. No, Faraon i njegove sluge sagledaše to dobrim pogledom
17 i Faraon reče Jusufu: » Reci svojoj braći: Učinite ovako: podbodite vašu stoku, hajde, stignite i zemlju Palestinu
18 uzmite vašeg oca i vaše, potom vratite se k meni da vam ponudim ugodnosti zemlje Egipat i da vi jedete srž zemaljsku[327].
19 » Što se tiče tebe, prenesi ovu zapovijed: učinite ovako: uzmite kola egipatska za vašu djecu i vaše žene, prevezite vašeg oca i dođite;
20 ne bacajte ožalošćenih pogleda na svoje stvari[328], jer ugodnosti sve zemlje egipatske biće vaše. «
21 To je ono što učiniše sinovi Izrailovi. Po zapovijedi Faraonovoj, Jusuf im dade kola i hranu za put.
22 Svakom od njih dade odjeće za presvlaku, ali Benjaminu dade 300 sikala srebra i pet odijela za presvlaku.
23 On jednako posla svojem ocu deset magaraca natovarenih slasticama Egipta i deset magaraca natovarenih žitom, hranom i živežom za putovanje svojeg oca.
24 Tada on pusti otići svoju braću i reče im u odlasku: » Ne dopustite se pokolebati na putu[329]. «
25 Vraćajući se iz Egipta, oni stigoše u zemlju Palestinu kod svojeg oca Jakuba
26 i javiše mu: » Jusuf je još živ i evo kako vlada svom zemljom egipatskom! « Ali srce Jakubovo ostade bezosjećajno, jer im nije vjerovao.
27 Oni mu tada ponoviše sve riječi koje im je Jusuf rekao. Potom on vidje kola koja je Jusuf poslao za njegov prijevoz, i duh se njihovog oca probudi.
28 » Dosta je, povika Izrail, moj sin Jusuf još je u životu; ja hoću otići i vidjeti ga prije što umrem. «