48 1 No, poslije ovih događaja rekoše Jusufu: » Tvoj je otac bolestan. « On uze sa sobom svoja dva sina, Manasea i Efraima.
2 Obavijestiše Jakuba govoreći: »Evo tvoj sin Jusuf ti dolazi. » Izrail učini napor i sjede na krevet.
3 Jakub reče Jusufu: » Allah Svemogući mi se prikazao u Luzu[344] u zemlji Kanaan.
4 On me blagoslovio i rekao mi: Ja ću te učiniti plodnim i razmnoživim da bih načinio od tebe jednu zajednicu naroda. Daću ovu zemlju tvojem potomstvu poslije tebe u vječni posjed.
5 A sada, ta dva sina koja su ti rođena u Egiptu prije no što sam ja došao k tebi u Egipat, oni su moji. Efraim i Manase biće moji kao Ruben i Simeon[345].
6 Ali djeca koju si porodio poslije njih[346] biće tvoji, a to je u ime njihove braće što će biti pozvani s njihove strane u baštini.
7 Što se tiče mene, pri mojem povratku iz ravnice, smrt Rahelina me udari u zemlji Kanaan na cesti, nešto dalje od ulaza u Eufratu.
8 Ondje sam ju ukopao na cesti Eufrata, koje je u Betlehemu[347]. « Izrail vidje Jusufove sinove i uskliknu: » Ko je to? «
9 Jusuf odgovori svojem ocu: »To su djeca koju mi je Allah dao ovdje.« »Drži ih dakle kod mene da ih blagoslovim«, preuze on.
10 Starost je oteščala pogled Izrailov, on više nije mogao vidjeti. Kad Jusuf njih približi, Izrail ih zagrli i stegnu uza se,
11 potom reče Jusufu: »Bio sam ocijenio nemgućim vidjeti ponovo tvoje lice, a evo kako Allah mi dade vidjeti čak i tvoje potomstvo! «
12 Jusuf ih skinu s očevih koljena[348] i prostrije se licem prema zemlji.
13 Jusuf uze svoja dva sina, Efraima sebi desno, dakle lijevo Izrail, a Manasea sebi lijevo, dakle Izrailu desno. On ih približi njemu.
14 Izrail pruži svoju desnu ruku i stavi ju na glavu Efraimu koji je bio mlađi, a svoju lijevu na glavu Manaseu. On bijaše zamijenio svoje ruke[349], jer je Manase bio prvorođeni.
15 On blagoslovi Jusufa govoreći:
» Allah, u čijoj prisutnosti su išli
moji očevi Ibrahim i Ishak,
Allah koji bi moj *pastir odkad ja
postojim pa sve do ovog dana,
16 *melek koji me oslobodio sveg
zla,
nek' blagoslovi ove momke,
nek' zahvaljujući njima moje ime
bude zazivano kao i mojih otaca
Ibrahima i Ishaka,
i nek' se množe u množine
usred zemlje.
17 Jusuf je vidio kako njegov otac bijaše položio desnu ruku na glavu Efraimu i to ga naljuti. On zgrabi ruku svojem ocu da ju skloni s glave Efraimove prema Manaseovoj.
18 » Ne tako oče moj, reče on, jer to je prvorođeni. Položi svoju desnu ruku na njegovu glavu. «
19 Ali njegov otac odbi govoreći: » Znam sine moj. Ja znam da će on tako postati jedan narod, on će također biti velik. Ipak njegov mlađi brat biće veći od njega, a njegovo potomstvo biće punina naroda. «
20 On ih blagoslovi tog dana govoreći: » Putem tebe Izrail će izgovarati ovaj blagoslov :
Nek' te Allah učini kao Efraima
i
kao Manasea ! «
On stavi Efraima prije :Manasea.
21 Izrail reče Jusufu: »Ja ću umrijeti, ali Allah biće s vama i vratiće vas u zemlju vaših otaca.
22 Ja, ja ti dajem Sišem[350], jedan dio više nego tvojoj braći, koji sam oteo vlasti *Amorita mačem i lukom. «