23 1 Donesoše ovu novost Davudu: ” Evo Filistinci zaratiše s Kejlaom i pljačkaju gumna[191]“.
2 Davud upita ALLAHA: ” Trebam li ja ići onamo i tući te Filistince? “ ALLAH reče Davudu: ” Idi, ti ćeš potući Filistince i ti ćeš spasiti Kejlu. “
3 Ljudi Davudovi rekoše mu: ” Ovdje, u Judi, mi se bojimo. Što će biti ovdje, ako mi odemo u Kejlu, protiv bojnih redova filistinskih? “
4 Davud još jedanput upita ALLAHA. ALLAH mu odgovori: ” Na put! Siđi u Kejlu, jer ja ću izručiti Filistince u tvoje ruke. “
5 Davud, sa svojim ljudima, pođe za Kejlu i napade Filistince. On dovede njihova stada i nanese im veoma težak udarac. Davud dakle spasi žitelje Kejle.
6 No, za vrijeme dok Abiatar, bijaše pobjegao kod Davuda u Kejlu, on bijaše odnio efod[192] na sebi.
7 Izvijestiše Saula da Davud bijaše ušao u Kejlu i Saul bijaše rekao: ” Allah ga je izručio u moje ruke, jer on se sam zatvorio, ulazeći u jedan grad koji ima vrata i zasun.
8 Saul pokrenu sav narod za sići u Kejlu opsjesti Davuda i njegove ljude.
9 Davud doznade da to bijaše protiv njega što Saul pripremaše jedan podmukao udarac i on reče svećeniku Abizataru:” Donesi efod. “
10 Davud reče: ” GOSPODE, Bože Izrailov, tvoj je sluga čuo[193] govoriti da Saul ima naumu doći u Kejlu za uništiti grad radi mene.
11 Građani Kejle[194] da li će me predati u ruke njegove? Saul da li će sići kao što je tvoj sluga čuo govoriti? GOSPODE? Bože Izrailov, udostoji se izvijestiti slugu svojega! “ ALLAH reče: ” On će sići. “
12 Davud reče: ” Građani Kejle da li će me izručiti u ruke njegove, mene i ljude moje, u ruke Saulove? “ ALLAH reče: ” Oni će vas izručiti u ruke njegove. “
13 Davud se tad stavi na put sa svojim ljudima ; oni iziđoše iz Kejle i odoše okušati sreću Izvijestiše Saula da se Davud bijaše izvukao iz Kejle i on napusti pohod.
14 Davud ostade u pustinji u stijenju. On ostade u planini, u pustinji Zif[195] Tokom cijelog tog vremena, Saul ga tražiše, ali Allah ga ne izruči u ruke njegove.
15 Davud vidje da se Saul stavio u pohod za oduzeti mu život. Davud bijaše u pustinjin Zif, u Horešu[196].
16 Junuztan, sin Saulov, stavi se na put i ode naći Davuda u Horešu. On osmjeli Davuda u ime Allaha.
17 On mu reče: ” Ne boj se. Ruka mojeg oca Saula neće te dosegnuti. Ti si taj koji će vladati Izrailom, a ja? ja ću biti tvoj sluga; sam Saul, moj otac, zna to dobro.“
18 Njih dvojica sklopiše savez pred ALLAHOM. Davud ostade u Horešau a Junuztan se vrati kod sebe.