44 1 Jusuf izdade zapovijedi domoupravitelju: »Napuni vreće žitom ovim ljudima, reče on, toliko koliko mogu ponijeti, i stavi novac svakog od njih uz sam otvor vreće.
2 Uz otvor vreće najmlađeg stavićeš moju pliticu, srebrenu pliticu, kao i novac od žita. « On izvrši što mu je Jusuf bio rekao.
3 Čim sinu sunce, on pusti ljude otići, njih i njihove magarce.
4 Oni su bili napustili grad ne odmakavši još daleko kad Jusuf reče svojem domoupravitelju: » Ustaj! trči k onim ljudima, uhvati ih i reci im: Zašto ste vratili zlim za dobro?
5 Nema li ovdje nešto što mojem Gospodaru služi za piti i vršiti obred obožavanja[319]? To što ste učinili zlo je. «
6 Domoupravitelj ih zgrabi i prigovori tim riječima.
7 Oni mu odgovoriše: » Kako možete, moj ALLAHU, izreći takve riječi? Tvoje sluge su[320] daleko od toga da mogu počiniti takvu stvar!
8 Novac koji si našao pri otvoru vreća za žito nismo li donijeli iz Palestine? Kako bismo mogli ukrasti srebrninu ili zlatninu iz kuće tvojeg Gospodara?
9 Onaj od tvojih slugu kod kojeg nađeš traženi predmet, nek' umre! A mi ćemo biti robovi našem Gospodaru. «
10 » Eh dobro, reče on, nek' bude kako vi kažete. Onaj kod kojeg se pronađe postaće mojim robom, a vi ćete biti oslobođeni. «
11 Brzo, oni staviše svoje vreće na tle, svaki svoju, i otvoriše ih.
12 Domoupravitelj poče prekapati po najvećoj, a završi s najmanjom i nađe vrč u Benjaminovoj vreći.
13 Oni *rastrgaše svoju odjeću, svaki rastereti svojeg magarca i vratiše se u grad.