20 1 Ben-Hadad, kralj *Arama, prikupi svu svoju vojsku: bijaše s njim dvanaest Kraljeva, kao i konja i kola. On se uspe, opsjede Samariju i napade ju.
2 On posla u grad glasonoše Akhabu, kralju Izraila,
3 da mu kažu: ” Ovako govori BenHadad: Tvoje srebro i tvoje zlato su moji; tvoje žene i tvoji najljepši sinovi su moji. “
4 Kralj Izraila odgovori: ”To je tako kako ti kažeš, o moj ALLAHe kralju; ja sam tvoj kao i sve što ja posjedujem.“
5 Glasonoše se vratiši i rekoše: ” Ovako govori Ben-Hadad: Ja sam ti poslao reći: Tvoje srebro, tvoje zlato, tvoje žene i tvoji sinovi, ti ćeš mi ih izručiti.
6 U stvari, sutra, u isto vrijeme, ja ću poslati prema tebi svoje sluge da prekopaju tvoju kuću i kuće tvojih slugu. I tada, sve što tvoje oči budu mogle poželjeti, oni će staviti ruku odozgo i uzeti to. “
7 Kralj Izraila sazva sve *starješine zemlje i reče: ” Vi dobro vidite da mi taj čovjek hoće zlo! Kad mi je on zatražio moje žene, moje sinove, moje srebro i moje zlato, ja mu nisam ništa odbio. “
8 Sve starješine i sav narod rekoše: ” Ne slušaj i naročito ne pristaj! “
9 On reče glasonošama BenHadadovim: ” Recite ALLAHu kralju: Sve što si ti poslao tražiti od svojeg sluge, prvi put, ja ću učiniti; ali ovo, ja to ne mogu učiniti[211]. “ Glasonoše odoše i izručiše mu odgovor.
10 BenHadad mu posla reći: ” Nek' mi Allahovi učine to i još toliko[212] ako prašina Samarije dostane da je svi ljudi koji me prate imaju po jednu šaku! “
11 Kralj Izraila odgovori: ” Govorite uvijek! Ali, da onaj koji stavlja svoj pas ne hvališe se kao onaj koji ga skida[213]. “
12 No, saslušavši te riječi BenHadad koji je upravo pio s kraljevima u šatorima reče svojim slugama: ” U napad! “ I oni se rasporediše za napasti grad.