16 On dakle odvede Davuda. Amaleciti bijahu rasuti posvuda širom zemlje, jedući, pijući, svetkujući s ogromnim plijenom koji bijahu uzeli u zemlji Filistinaca i u Judi.
17 Davud ih posiječe počev od zore pa sve do sutradan naveče. Niko im ne izmače izuzev 400 mladih ljudi koji uzjahaše deve i pobjegoše.
18 Davud spasi sve što Amaleciti bijahu uzeli. On spasi posebno svoje dvije žene.
19 Ne nedostajaše niko među malima i velikima, niti što od plijena niti bilo što bijaše odneseno.
20 Davud uze sitnu i krupnu stoku. Oni koji idoše ispred tog stada za voditi ga govoriše: ” Evo blaga Davudovog. “
21 Davud stiže kod *200 ljudi koji bijahu preumorni za slijediti Davuda i koje bijaše ostavio u potoku Bezor[247] Oni iziđoše u susret Davudu i njegovoj vojsci. Davud se primaknu s vojskom i pozdravi ih. *22 Tada, između ljudi koji bijahu pratili Davuda, svi ništarije i svi zli digoše glas i rekoše: ” Pošto nisu došli sa mnom[248], mi im nećemo dati ništa od plijena koji bijasmo preuzeli, izuzev njihovih žena i njihove djece.
23 Nek' ih odvedu i nek' idu! ” Ali Davud reče: ” Vi neće te postupiti tako, braćo moja, s ovim što nam je ALLAH dao, on koji nas je čuvao i koji je izručio u naše ruke rulju koja nas je bila napala.
24 I ko bi vas u tome mogao slušati? Kakav je dio onih koji siđe u boj, takav je dio onih koji ostanu pokraj prtljage: zajedno, oni će podijeliti. “
25 Počev od tog dana to bi jednim zakonom i običajem u Izrailu, još i danas važećim.
26 Došavši u Siklag, Davud posla dijelove plijena *starješinama Judinim, svojim sunarodnicima, i dade im reći: ” Evo za vas u počast jedan dio plijena uzet neprijateljima ALLAHOVIM. “
27 On ga posla onima iz Betel, onima iz Ramota negevskog, onima iz Jatira,
28 onima iz Aroera, onima iz Sifemota, onima iz Eštemoa,
29 onima iz Rakala, onima iz gradova Jerahmelita, onima iz gradova Kenia,
30 onima iz Horma, onima iz Bor-Ašana, onima iz Ataka,
31 onima iz Hebrona[249] , i posvuda gdje Davuda i njegove ljude bijaše odnio korak njihov.