17 Kad *Faraon pusti narod otići, Allah ga ne povede cestom iz zemlje Filistinaca, iako ona bi najizravnijom[84]. Allah je pomislio: » Ne treba narod, suočivši se s bitkama, predomisliti se i vratiti u Egipat!«
18 Allah skrenu narod u pustinju pokraj *Trstikovog mora. U bojnom poretku[85] sinovi Izraelovi bijahu otišli iz zemlje Egipta.
19 Musa ponese kosti Jusufove, jer je to ovaj bio zahtijevao od sinova Izraelovih u prisezi[86] govoreći im: »Allah neće uzmanjkati djelujući u vaš prilog; tada će te vi odnijeti odavde moje kosti s vama.«
20 Oni odoše iz Sukota i utaboriše se u Etamu[87], na rubu pustinje.
21 Sam ALLAH je išao na njihovom čelu: stub oblačni[88] danju, za otvoriti im cestu - stub vatreni noću, za osvijetliti ih; oni su tako mogli ići danju i noću.
