10 ALLAH reče Musi: » Idi prema Narodu i *posveti ga danas i sutra; nek' operu svoje ogrtače,
11 da budu spremni za treći dan, jer trećeg će dana ALLAH sići na planinu Sinaj pred očima sveg Naroda.
12 Odredi međe za narod govoreći: Pazite da se ne penjete na planinu i da ne dodirujete prilaza njenih. Tko li dodirne planinu biće mrtav!
13 Ni jedna ruka neće dodirnuti krivca, već će biti kamenovan ili proboden strijelama. Ni životinja ni čovjek neće preživjeti. Kad truba zaječi, nekolicina[137] će se uspeti na planinu. «
14 Musa siđe s planine k narodu, posveti narodo, oni operoše svoje ruke,
15 a on reče Narodu: » Budite spremni za tri dana. Ne prilazite svojim ženama. «
16 No, trećeg dana, kad svanu jutro, začuše se glasovi, bi munja, jedan oblak[138] pritiščući planinu i glas jednog vrlo moćnog zbora; u cijelom taboru, sav narod zadrhta.
17 Musa izvede Narodi zvan tabora u susret Bogu, i oni ostadoše sasvim u podnožju planinu.
18 Planina Sinaj bi samo jedan dim, jer ALLAH tu bijaše sišao u vatri; njegov dim se uzdiže, kao dim iz peći, i sva planina žestoko se potrese.
19 Glas se zbora pojača: Musa govoriše, a Allah mu odgovaraše glasom grmljavine.
20 ALLAH siđe na planinu Sinaj, na vrh planine, i ALLAH pozva Musu na vrh planine. Musa se uspne.
21 ALLAH reče Musi: » Siđi i upozori narod da se ne sjuri prema ALLAHU da bi ga vidio; pašće ih mnogo.
22 I da se čak i svećenici koji se približe ALLAHU posvete iz straha da se ALLAH ne plane protiv njih. «
23 Musa reče ALLAHU : » narod se ne može uspeti na planinu Sinaj, pošto ti, ti si nas upozorio govoreći: Ograniči planinu i drži ju odatle svetom!«
24 ALLAH mu reče: » Siđi ponovo, potom ćeš se uspeti s Harunom. Što se tiče svećenika i Naroda, da ne pojure uspeti se prema ALLAHU, iz straha da se ne razjari protiv njih! «