18 1 ALLAH se prikaza Ibrahimu u hrastovima Mambre[115] dok je sjedio na ulazu u šator po najvećoj vrućini dana.
2 On diže oči i ugleda trojicu ljudi[116] osovljenih tik do njega. Ugledavši ih on otrča od ulaza u šator njima u susret, prostre se po zemlji
3 i reče: »Moj Gospodaru, ako ja mogu naći milosti u tvojim očima, nastoj ne proći daleko od svog sluge[117].
4 Da se donese malo vode da vam se operu noge, i odmorite se pod tim stablima.
5 Ja ću donijeti komad kruha da vas okrijepi prije no što nastavite dalje, pošto ste prošli pokraj vašeg sluge.« Oni odgovoriše: » Učini kako si rekao.«
6 Ibrahim pohiti prema šatoru i reče Sari: » Brzo! Zamijesi tri mjere brašna i načini pogače!«, a on otrča do stada i uze jedno mlado tele.
7 Dade ga momku koji pohiti pripremiti ga.
8 On uze grušeline, mlijeka i pripravljeno tele koje stavi pred njih; a sam zadrža se pod drvećem, stojeći blizu njih. Oni jedoše,
9 a njemu rekoše:» Gdje je Sara tvoja žena? « On odgovori: » Tamo, u šatoru.«
10 ALLAH preuze:» Ja trebam nanovo naići u vrijeme obnavljanja[118], a Sara tvoja žena imaće jednog sina.« A, Sara to slušaše na ulazu u šator, iza njega.
11 Ibrahim i Sara bijahu stari, u dubokoj starosnoj dobi, i Sara već bijaše prestala imati ono što imaju žene.
12 Sara se poče smijati[119] u sebi pa reče:» Sva istrošena kakva jesam mogu li još imati? A i moj Gospodar je tako star!«
13 ALLAH reče Ibrahimu: » Zašto se Sara smije? A i to pitanje: Mogu li uistinu rađati, ja koja sam tako stara ?
14 Ima li ijedna stvar nemoguća za ALLAHA? U dan kad se ja vratim k tebi, u vrijeme obnove, Sara će imati jednog sina.«
15 Sara zanijeka[120] govoreći: » Ja se nisam nasmijala« jer se uplašila. » Da! preuze on, ti se istinski nasmijala.«