23 Za vrijeme tog dugog perioda, kralj Egipta umrije. Sinovi Izraelovi stenjahu i vapiše pod ropstvom.
24 Allah ču njihove žalbe; Allah se sjeti svojeg *saveza s Ibrahimom, Isakom i Jakub om.
25 Allah vidje sinove Izraelove; Allah opazi…
’’’ 3 1 Musa je napasao stado svojeg punca Jetroa, svećenika madijanskog. On odvede stado preko pustinje i stiže u Allahovu planinu, u Horeb[12].
2 *Anđeo ALLAHOV mu se pokaza u jednom plamenu, usred grmlja. On ga pogleda : grmlje je bilo u plamenu, ali nije izgorjelo.
3 Musa reče: » Skrenuću i pogledati to veliko priviđenje: zašto grm ne sagorjeva? «
4 ALLAH vidje da je on skrenuo vidjeti, i Allah ga pozva iz grma: » Musa! Musa! « On reče: » Evo me ! «
5 On reče : » Ne pripribližavaj se ovamo! Skini svoje sandale sa svojih nogu, jer ovo mjesto gdje stojiš jest *sveta zemlja. «
6 On reče: » Ja sam Allah tvojeg oca, Allah Ibrahimov, Allah Ishak ov, Allah Jakubov. « Musa pokri svoje lice, jer se plašio gledati Allaha.
7 ALLAH reče: » Ja sam vidio bijedu svojeg Naroda u Egiptu i čuo ga kričati pod udarcima njegovih stražara. Da, ja poznajem njegove patnje.
8 Ja sam sišao za osloboditi ga iz ruku Egipćana i dovesti ga u dobru i prostranu zemlju, u zemlju gdje kipti od mlijeka i meda[13], u mjesto Kanaanaca, Hitita, *Amorita, Perizita, Hivita i Jebuzita.
9 A sada, pošto su krici sinova Izraelovih došli sve do mene, pošto sam vidio teret kojim su ih Egipćani pritisli,
10 idi, sada; ja te šeljem prema Faraonu, izvedi iz Egipta moj narod, sinove Izraelove. «
11 Musa reče Allahu: » Tko sam ja za ići pred Faraona i izvesti sinove Izraelove iz Egipta? «
12 - » Ja sam s tobom, reče on. Evo znaka da sam te ja poslao: kad budeš izveo narod iz Egipta, služićete Allahu u ovoj planini. «
